Život je jedan veliki ring u kome je borba neprestana. Treba preživeti u ovom surovom svetu, treba svirati svoj bluz. Podižem glavu u nebo i kažem „Bože hvala ti“, pobedio sam, ali me još mnogo teških borbi čeka, jer život nije za slabiće. Zato braćo mangupi, živeli, jer vi ste „posebna sorta“!
Ovo je poruka iz knjige “Mangupski bluz” koju je napisao Leskovčanin Nenad Tušte Pešić, većim delom provodeći godinu dana u pritvorskoj jedinici zbog pljačke menjačnice koju je počinio 2012. godine, zbog koje je odslužio zatvorsku kaznu u trajanju od punih pet godina.
“Knjiga je nastala sasvim spontano u ćeliji Istražnog zatvora Leskovac gde sam proveo oko godinu dana, znajući da neću brzo do slobode i da me čeka dugačka kazna zatvora. Odlučio sam da sebi organizujem vreme i pomalo pišem”, kaže za Rešetku Nenad.
Unutrašnji monolozi, razgovor sam sa sobom preispitivanje, po neka zanimljiva situacija iz ćelije i zatvorskog života. Sve je to spakovano u knjizi koju je izdala niška “Talija”, a može se kupiti u svim bolje snabdevenim knjižarama.
“Zašto sam pisao? Da prekratim sebi, vreme i ostavim pisani trag o jednom mračnom delu svog zivota. Trošeći beli papir čuvao sam glavu. Nadam se da sam uspeo da približim zatvor onima koji nikad nisu bili tamo, i prezentovano svoju ličnu borbu. Borbu do slobode”, ističe Nenad.
Možda je Pešić svoj mladalački bunt platio mnogo skuplje od svojih vršnjaka, ali danas ređa sportske uspehe sa svoji klubom “Bocing Team 300” iz Vinarca, te gradu donosi brojne nagrade i priznanja.
“Želja mi je bila da pokrenem sportski klub kako bi mlade sklonio sa ulice, jer niko ne mora da prolazi kroz ono kroz šta sam ja morao da prođem i da pokažem da sve može i drugačije”, objašnjava Pešić.
Kruna njegove uspešne borbe je i ova knjiga koju možete kupiti po ceni od 500 dinara.
Volela bih da pročitam roman profesorice matematike koja glavu nije dizala s knjige dok su se starlete provodile, politicki zapošljavale bez struke i znanja, sa papiricem zvanim diploma kupljenim u pozne godine, kada je vreme za studiranje davno prošlo. Da nam ona dočara snagu volje, ambiciju, potrebu da doprinese čovečanstvu žrtvujući svoje sate, dane, godine mladosti, jer hoće da podučava našu decu. Da čujemo kako je kao profesor sastavljala kraj sa krajem, jer nije uvlakač, nego udarnik radnik, kako nije uvijala prirodnim kukovima, trepkala veštačkim trepavicama, bockala konjskim noktima, nije nosila nadogradjenu kosu u koju nisi smeo da upleteš prste, da ti ne bi ostala rukama. Pa je zato donela odluku da nakon što je mnogo učila, sada i mnogo radi, u još jednu smenu sa privatnim časovima, da deci pojasni ono što se u školi ne može od nediscipline, mobilnih telefona, dece starleta. I da zaradi za kredit za stan.
Eto, svakog nešto zanima, nekog mangupi, nekog drugačiji primeri trpljenja kad je najlepše, kad si pun mladosti, kad svi sebi daju slobodu kojom često ugrožavaju druge, jer mene fascinira to robovanje knjigama, znanju. Jer msilim da samo zatvoren u knjigama, živš duhovnu slobodu. Mislim na znanje, kad kažem knjige. Može i Alan Ford, od njega smo počinjali.
Ovo gore je odličan priručnik za Kako kvalitetno preživeti u neprirodnom prostoru za čoveka, u zatvoru. Opet je olovka simbol slobode. I u zatvoru živiš slobodu preko knjige. Jer duhovno je vrednije od materijalnog. Odličan primer. Samo dajte i onaj drugi, suprotan, intervju jedne profesorice matematike. Mladi to zaslužuju.
Nema većeg mangupa od Radoja Lakićevića
Tuste do Pobede
Pa nije baš bunt organizovati i izvesti oružanu pljačku. Ne čudi da nije napisao knjigu kako bi vratio veći deo ukradenog novca sa kamatom napaćenim žrtvama. Dajte mladima prave svetle primere, a ne ove propalitete iz SNS-a – kriminalac sa neregistrovanom odgajivačnicom pasa lol
Pa on je Super-Hik buntovnik, a i to je buntovništvo. E, jadna moja Srbijo.