Srećem je ponekad, ujutru. Ona obori svoje umilne oči i polako mi okrene leđa. Spusti ramena i čeka da prođem. Kada se ponekad slučajno mimoiđemo, ona radoznalo baci pogled ispod dugih trepavica i ubrza korak.
Ona je jedino biće koje moje prisustvo unesrećuje. Misli da je prezirem, da je osuđujem. Jer, ona radi kao bot.
Pod lažnim imenima piše anonimne hvalospeve vlastima i kritikuje opoziciju. Ponekad kleveće.
Mene, iz nekog razloga, ne. Iz nekog razloga njeni komentari na moj račun nisu otrovni. Nisu čak ni zlonamerni ni nepristojni, kao što su njenih kolega. Pomalo su neprijatni, ništa strašno. Ništa što se ne da oprostiti. Ja ih lako prepoznam jer se bavim pisanjem. Odaju je sukobljene misli pretočene u tekst. One su kao otisci prstiju, prepoznatljive, odaju svog tvorca.
Zato mi je draga. Dete u telu zanosne žene. Zbunjeno. Postiđeno.
Divi se pogrešnim muškarcima koji su je ubedili da im nešto duguje, da bez njih ne bi uspela, da bi bez njih bila niko i ništa, a zahvaljujući njima je neko i nešto.
Ne zna da je kao ja, da duguje samo Bogu. I da sve što je postigla nije postigla zahvaljujući njima već uprkos njima. Ne zna da ljudima ništa nije dužna, ne zna da nikome ne treba da plaća svojom mladošću i lepotom.
Bog je taj koji joj godinama poklanja ne tražeći ništa zauzvrat.
Marija Magdalena. Tako bi se mogla zvati.
Jednoga dana, kada se bude promenila vlast, mnogi će poželeti da bace kamen na nju. To neću biti ja. Ja ću im ponoviti reči koje je slušao Jerusalim:
„Neka prvi kamen baci na nju onaj ko je bezgrešan!“
Ako stepropustili...
Kao i uvek divno napisano i opisano od cistog srca i mirne duse.
E vidiš doktore, ti kao tvoja Magdalena su za predhodnih deset godina uništili sve u ovoj zemlji, i zdravstvo i prosvetu i sudsku i izvršnu vlast, ne postoji sud, skupština, vlada… nijedna institucije, sve je uništeno, postoji samo jedan čovek. Uz to počeli su da prodaju zemlju, vodu, reke, vazduh koji dišemo. Uništili su i uništavaju slobodne medije,uništavaju ljudske živote, sve čega se dotaknu.Posle njih u Srbiji neće ostati kamen na kamenu. A ta tvoja Marija je ista ekipa, ja ne pravim razliku, i verovatno će reći morala sam…i probaće sutra da botuje kao Jovanka Orleanka za neku drugu vlast.I dok neko ne kaže STOP, neće moći više Magdalena, i svi ti kao ona, a ima ih na hiljade, i manje-više znamo ko su…moraju u najmanju ruku biti stavljeni na stub srama i obeleženi jer su nam uništili zemlju, jedinu koju imamo.Pametan si čovek, shvatićeš.
Školski su drugovi, ne tako bliski, ali pajtosi. Deca onog dripačkog, lažnog socijalizma, koji je bio samo uvod u ovu kompradorsku privatizaciju. To su lakirano-crvena mažena i pažena deca, od roditelja i društva bez razloga darivana i nagrađivana velikim parama. Tatini i mamini sinovi koji se u životu pomučili nisu. Verujem da se dobro poznaju, a verujem da bi u budućnosti vrlo rado bili „koalicioni drugari“, ali da to drugarstvo bude cementirano nekim opipljivim, papirnim ili nekretninskim ličnim interesima, koji će se nama (pučini, stoci onoj grdnoj) predstaviti kao naši prioriteti. Jeste da sam „mlad i zdrav kao ruža“, četrdeset treća mi je, ali odavno nisam više naivan i ne verujem u poltičara čije se „težnje“ poklapaju sa mojim. Jaih odavno već nemam.
Ali imam oči i uši, da vidim i čujem i prste da opišem šta vidim i čujem. Vidim ja da se doktor ulaguje „pučini“, strateški i pomno planiranim pristupom „ko na selsko devojče“. Red nježne proze o botici Mariji, red o brizi za zdravlje polutanske klase koja rmba u „investitorskim“ pogonima.
Dakle, obojici su roditelji pomoću para i veza otvarali sva vrata, da bi na kraju ti „altruisti“ i ukurč..i „intelektualci“ intravenozno konektovani na državu kao poslodavca. Jedan je „toliko učinio za nas, za Leskovac“, dok nas drugi ljubi ( Mnoge leskovačke milfače dobiće odlive od sreće) kao Isus Nazarećanin i „zna šta nam treba učiniti da bi nam bilo bolje“.
Mnogo sam loš čovek.
Toliko nam daju i obećavaju, a ja ih pljujem.
Meni ne treba činiti, davati mi, voleti me…
Toliko sam loš nedelju ću morati kod svog duhovnika da se ispovedim.
PS
Manimo se praznih priča. Biće ovako sve dok Srbija ima jedino onu budućnost koju joj obezbeđuje šačica nekih tamo polupismenih stranaca kojima služe Vučiči i Tadići. Ako ima imalo časnih pojedinaca, Srpski narod mora ******** i kompletnu današnju vlast i sve koji su to bili u predhodnih bar 25 godina.
PS na PS
Sada sam se javio i pisao i više nikad.
Veliki lajk za komentar! Slažem se sa 90% napisanog.