Kada su maloj Milici koja ima samo 11 godina saopštili da će morati da joj amputiraju nogu jer je to jedini način da preživi, ova hrabra devojčica je samo priupitala svoje roditelje zašto to nisu učinili ranije.
“Naša devojčica je pre toga trpela neverovatne bolove i sve je hrabro podnela”, komentariše u suzama njen otac Saša Stamenković.
Ovu porodicu iz Šilova kod Lebana poslednja muka je zadesila baš na Vidovdan, kada je Milica i bila operisana.
“Možda u svemu tome ima i sreće. Bog je našu malu Milicu ostavio u životu”, dodaje Miličina baka.
A zapravo,ova šestočlana porodica Stamenković iz sela Šilova kod Lebana, dokaz je da život često zna nepravedno da šamara i da nevolja ne dolazi sama.
Devojčicina majka Marija obolela je od raka pre sedam godina. Samo što je prebrodila sve muke, kada su rezultati lečenja konačno bili dobri, ista bolest javila se kod ćerke Milice.
„Zabolela je noga i išli smo kod doktora, na kraju se ispostavilo da je taj maligni tumor osteo sarkom“, priseća se Marija.
Milici je amputirana noga, a na hemoterapiju ide često i to za Beograd.
“Opština nam daje ponekad službena kola, a najčešće putujemo ambulantnim kolima”, dodaje Saša koji ne bira sezonske poslove kako bi prehranio porodicu.
Porodica Stamenković živi zapravo od 17.000 socijalne pomoći i 8.000 dinara invalidske penzije Sašinog oca čiji ostatak ide na isplatu kredita.
“Teško je. Ja bih voleo da nađem stalni posao, ali moram da budemm uz dete”, ističe Saša koji se ne žali na nemaštinu.
Ipak, Lečenje i terapije porodica ne može sama da plati. Milici će uskoro, kada završi sa hemoterapijama, biti potrebna proteza.
“Nama je ona garantovana od Zavoda za zdravstveno osiguranje, ali Milica raste i biće joj potrebna nova”, naglašavaju roditelji.
Miličina bolest je ujedinila selo, ali su Stamenkovići isuviše ponosni da je traže.
Do sada su, nakon emitovanja priloga na RTS-u o ovoj porodici, od kompanije “Mabo” iz Leskovca dobili potpuno novo kupatilo, a vladika niški je donirao novčanu pomoć.
Ipak, ovim ljudima je potrebno saniranje krova na kući koji stalno prokišnjava, kao i osnovni uslovi da Milica danas može potpuno normalno da funkcioniše.
U trenutku dok smo boravili u domu ove devojčice, dobila je novogodišnje poklone od učenika koji idu u razred sa njenom rođenom sestrom, ali i od psihijatrice i narodne poslanice iz Leskovca Tatjane Jovanović.
Ona se sa nedaćama ove porodice upoznala pre par meseci kada joj je Marija, kao pacijent, ispričala svoju životnu priču.
Doktorka Jovanović nije mogla da sedi skrštenih ruku i pokrenula je humanitarnu akciju.
“Milica je od strane zakonodavstva prepoznata kao dete sa invaliditetom.Ova devojčica je rođena kao potpuno zdrava, rani psihomotorni rast i razvoj je protekao uredno. Po polasku u školu, izdvojila se kao jedan od najboljih učenika,Nakon kraće bolesti, usledila je jedina opcija, kao nada u izlečenje, uz komplikovane hemioterapijske procedure sa brojnim neželjenim efektima od kojih je nijedna nike zaobišla. Upoznala je na onkološkoj klinici puno dece sa sličnim problemima. Njen mentalni stoicizam nikada je nije napustio. Svi mi , koji smo je upoznalii, svim srcem i dušom, navijamo za ovu hrabru devojčicu”, ističe doktorka Jovanović.
A onda, kada se bolest stabilizuje, kako naglašava, moramo da razumemo koliko je važno da mi, kao lokalna zajednica, ali i društvo u celini, stvorimo takav ambijent u kome će i Milica i njoj slična deca, dobiti realnu šansu da se dalje školuju.
“I van mesta boravka ,dobiju posao koji će im omogućiti trajnu i pristojnu egzistenciju, postati samostalni ljudi, a ne budući socijalni slučajevi, zasnovati porodice… Možda bi za početak službe koje se bave ovom problematikom, trebale da znaju, ko su ta deca, gde žive, koliko su njihove porodice spremne da se nose sa ovakvim bremenom i koja im je vrsta pomoći najpotrebnija. Važno je imati saznanja o tome i kakvi su potencijali i afiniteti te dece i u skladu sa tim kreirati posebne projekte i programe namenjene upravo njima, pristupajući svemu ovome prokativno i individualno. Činjenica je i to, da je bar jedan roditelj, u svakom trenutku angažovan oko deteta i nije u mogućnosti da se iz pomenutih razloga zaposli, pa se s pravom nameće pitanje, da li ovaj roditelj treba dobiti status zapošljenog lica i ostvarivati sva ona prava koja ovom statusu zakonski pripadaju”, zaključuje Tatjana Jovanović.
I vi možete da pomognete Milici i njenoj porodici uplatom sredstava na sledeći žiro račun:
Draga devojčica, na ovoj zajedničkoj fotografiji samo ona ima iskreni dečji osmeh i to pored svega.
Možda bi redakcija mogla da ostavi, dopuni tekst, sa adresom, poštanskim brojem….
Fotograf da proda jedan dzipic i odnese novac porodici. Isto vazi za sve politicare. Vratite pare otetih od gradjana da vam se ne vrati slicno. Svaka cast niskom vladiki.