Mladi u Srbiji gube poverenje u institucije, okreću se društvenim mrežama i smatraju da su protesti izgubili snagu, pokazalo je novo istraživanje Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) pod nazivom „Mladi na prekretnici: Pomak udesno i evropska dilema“.
Prema nalazima, mladi ističu korupciju, pravnu nesigurnost, nejednake mogućnosti i slabu institucionalnu odgovornost kao ključne razloge političkog zamora. Iako prepoznaju koristi od Evropske unije, i dalje vlada sumnja u konkretan učinak evropskih aktera u Srbiji, uz uverenje da se stvarne promene mogu desiti samo unutrašnjom reformom društva.
Mladi smatraju da su protesti izgubili energiju, strategiju i organizaciju, a političari koji su se naknadno priključili opisani su kao oportunisti. Navode da je posledica toga smanjena spremnost za političko učešće, uključujući i izlazak na izbore, jer „ne vide ponudu koja zaslužuje podršku“. Blokade su donele i lične posledice, poput prekinute nastave i otežanog studiranja, što je dodatno oslabilo njihov entuzijazam.
Učesnici istraživanja Srbiju opisuju kao sistem u kojem korupcija, pravna nesigurnost i nejednake šanse onemogućavaju razvoj i stvaraju snažnu političku distancu. Poverenja u institucije gotovo da nema, a ono što oblikuje političke stavove mladih jesu upravo lična iskustva i komunikacija preko društvenih mreža.
Istovremeno, mladi smatraju da budućnost Srbije zavisi od unutrašnjih reformi i razvoja kulture odgovornosti, dok EU vide kao poželjan model uređenosti i funkcionalnih institucija, ali pod uslovom da Srbija najpre reši sopstvene slabosti.
Uprkos jačanju desničarskih i evroskeptičnih narativa, većina i dalje smatra da je modernizacija neizbežan pravac razvoja Srbije. Mladi očekuju jasniju komunikaciju o ulozi EU, dosledniji odnos prema demokratskim standardima, jače ulaganje u medijsku pismenost, rad sa studentskim inicijativama i veći institucionalni integritet.
Generalna sekretarka EPuS Dragana Đurica istakla je da mladi nisu apolitični:
„Mladi su duboko angažovani, ali ne u političkom sistemu koji doživljavaju kao netransparentan i nereprezentativan. Ne veruju institucijama, ali veruju sebi i svojim mrežama.“
Dodala je da rast desničarskih narativa nije motivisan ideologijom, već frustracijom, osećanjem nepravde i institucionalnom slabošću države.
„To nije radikalizam, to je vapaj za redom i odgovornošću.“
Đurica je naglasila i da su protesti imali značaja, ali da je izostala reakcija države kao sistemskog aktera:
„Mladi su pokazali energiju, hrabrost i integritet. Društvo je reagovalo, ali država nije.“
Istraživanje je EPuS sproveo u saradnji sa Fondacijom „Fridrih Ebert“, a rezultati su dobijeni kombinacijom studija i fokus grupa u pet gradova.
Ako stepropustili...
