Domaći mlinari počeli su da zaustavljaju proizvodnju jer im se brašno zbog zabrane izvoza gomila u magacinima, prenela je Agencija Beta. Zbog zabrane izvoza zalihe brašna koje ne mogu da prodaju i kako se naglašava, dostigle su 20.000 tona i mogle bi da se ubuđaju.
„Šteta od zabrane izvoza je ogromna jer postoji rizik da će kupci, kojima i pored ugovora nije isporučeno brašno, tužiti proizvođače, a arbitraža u Londonu je efikasna i brzo donosi presude nakon što se priloži ugovor“, kaže direktor poslovnog udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović.
Proizvođače bi od kazne, kako je dodao, mogla da izuzme „viša sila“, a to je da je država donela odluku o zabrani izvoza.
S obzirom na to da su napravljeni izuzeci i pšenica isporučena Severnoj Makedoniji, oko 100.000 tona, Albaniji oko 30.000 tona i Italiji oko 18.000 tona, „viša sila“ neće biti opravdanje.
Država je inače 10. marta donela odluku da zabrani izvoz brašna i pšenice, a nedavno je napravila izuzetak i isporučila pšenicu po zahtevu te tri zemlje.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je danas na sastanku sa predstavnicima udruženja Žita Srbije obećala da će država naći način da pomogne proizvođačima, prerađivačima i izvoznicima žita u situaciji kad je zabranjen izvoz pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja.
Vlasnik mlina Žitopromet u Senti Predrag Đurović rekao je da u zalihama ima 1.500 tona brašna i da će za dan-dva zaustaviti proizvodnju jer je popunio sve kapacitete u skladištu.
„Stvorili smo enormne zalihe koje ne možemo da izvezemo. Ta zabrana nam guši proizvodnju, a ogromne količine brašna mogu da se pokvare“, rekao je Đurović.
Dodao je da bi zaustavljanje proizvodnje brašna tipa 500 i 850 moglo da izazove i nestašicu tog brašna tipa 400 koje je najtraženije na domaćem tržištu.
Kako objašnjava, kada se ne proizvode tip 500 i tip 850 ne može da se proizvodi ni tip 400.
On je rekao da je šteta od zabrane višestruka jer je, osim što proizvođači ne mogu da ga prodaju na inostranom tržištu i što će kupci naći druge snabdevače, ne mogu da podignu ni cenu na domaćem jer je za tip 400 zamrznuta.
On je rekao da Bosna i Hercegovina, koja proizvodi daleko manje količine pšenice od Srbije, da je kupuje u Mađarskoj, melje i izvozi u zemlje regiona.
Đurović je rekao da brašno plasira u inostranstvo preko velikih trgovačkih lanaca i da ugovori tog mlina o distribuciji ne sadrže kaznenu klauzulu, ako ne ispuni ugovornu obavezu, ali da ona lako može da se uvede u ugovor.
Kako dodaje, državi bi devize od izvoza brašna dobro došle, one izvoznicima nisu potrebne, oni ih konvertuju u dinare.
Sa druge strane, problem zbog zabrane izvoza brašna mogu da imaju i stočari. Oni bi mogli da ostanu bez stočnog brašna koje nastaje kao nus proizvod pri proizvodnji brašna za ljudsku ishranu.
