Priča o čuvenoj Oblačinskoj višnji počinje krajem 19. veka, kada su doseljenici iz Vojvodine u južne krajeve Srbije doneli prve sadnice višnje. Plodni brežuljci oko Niša pokazali su se kao idealno podneblje, pa je ovo voće ubrzo postalo nezaobilazan deo zasada i dvorišta gotovo svakog domaćinstva.
Ipak, najlepši i najkvalitetniji plodovi rađali su upravo kraj Oblačinskog jezera, na području današnje opštine Merošina. Tu je nastala sorta koja će decenijama kasnije postati jedan od najpoznatijih voćarskih brendova Srbije.
Stariji meštani Merošine i danas pamte kako je sve počelo. Ukrštanjem i pažljivom selekcijom stvorena je nova, autohtona sorta, a prvi ozbiljni zasadi podignuti su 1958. godine u mestu Stražar, u selu Lepaja.
Tri godine kasnije stigao je prvi rod i tada je „rođena“ Oblačinska višnja, sorta koju mnogi smatraju jednom od najkvalitetnijih višanja na svetu.
Od tada je ova voćka postala zaštitni znak čitavog kraja. Vredne domaćice od nje su pravile kolače, sokove, džemove, slatka i brojne druge specijalitete koji i danas mnoge podsećaju na detinjstvo i mirise domaće kuhinje.
Oblačinska višnja godinama je predstavljala glavni oslonac mnogim porodicama u Merošini. I danas gotovo da nema domaćinstva koje nema makar nekoliko stabala ovog voća.
Iako najveći deo roda sada završava kod velikih otkupljivača i izvoznika, višnja je ostala deo identiteta ovog kraja. Poseban značaj dobila je i činjenicom da je sorta „Oblačinka iz Oblačine“ dobila oznaku proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom.
U čast voćke koja je proslavila ovaj kraj, svake godine organizuje se manifestacija „Dani višnje“, jedan od najprepoznatljivijih događaja u ovom delu Srbije.
Poslednjeg vikenda u maju Merošina slavi svoju višnju, a tako će biti i ove godine – 30. i 31. maja, kada će posetioci imati priliku da uživaju u domaćim proizvodima, tradicionalnim specijalitetima i bogatom kulturnom programu.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
Oblacinska visnja je nastala kao proizvod rada poljoprivrednih strucnjaka iz Prokuplja,ali autorstvo nikad nije zasticeno.
Bila bi to dobra voćka od koje bi još dugo ljudi mogli da žive da se država malo pobrinula da zaštiti seljaka i da alavost otkupljivača i hladnjačara bude kažnjiva.a seljaci su se stvarno trudili godinama oko toga ,radili sa gubicima,ali,na svu sreću,sve je manje budala koji bi radili za DŽ da bi neko punio džepove.moglo je da bude za sve,ovako sad nema za nikoga.
Oblač̣inska višnja ne slavi jubilej nego joj daju daću ili drže parastos jer su tajkuni koji su umešali svoje prste uniŝtili svaki oblik proizvodnje sa niskim cenama od nekad 200din po kg sada je spala na 30din to se ne isplati ni domaćinu da bere