Žitelji okolnih zgrada misle da može i to bez velikih ulaganja. Zanimljivu inicijativu pokrenuli su stanari zgrade S1 u ulici Cara Uroša, koji već godinama uređuju i održavaju okolni prostor.
Smatraju da bi se pretvaranjem nezgrapnog četvrtastog udubljenja u privremeno fudbalsko igralište, dobila interesantna ambijentalna celina:
„Godinama nam ova rupa ‘bode oči’ i sve do sada čekali smo da nadležni reše šta će sa njom. Čuli smo da se oko tog prostora vodi postupak, ali nikao da dobije epilog. Ko zna koliko će još vremena proći dotle, pa smo odlučili da nadležnima predložimo da u rupi napravimo fudbalsko igralište. Bilo bi to privremeno rešenje do okončanja spora. Omladina iz naselja dobila bi bezbedan sportski teren, koji bismo sami održavali, umesto da, kao godinama unazad, strepimo da li će se iz nje pojaviti gmizavci ili pacovi“, kaže za Rešetku jedan od pokretača inicijative.
Za grubo uređenje potrebni su im buldozer i kosilica za travu, a nakon toga bi teren i prostor oko njega, održavali sami, kao što rade i sa ostatkom zelenih površina oko zgrade:
„Mašina bi trebalo da očisti rupu, obraslu u žbunje i visoku travu, a ostalo bismo sami, jer smo složni i organizovani. Već smo obezbedili i golove i uveliko zamišljamo kako na ovom zapuštenom mestu niče jedinstveno igralište. Svesni smo da će spor oko ovog prostora jednom biti rešen, a kad se to dogodi, jednostavno ćemo skloniti sportske rekvizite i tu može odmah da počne gradnja ili šta već neko bude odlučio da radi“, dodaje.
Pitamo zašto stanari, pred nadležne, do sada nisu izašli sa ovim predlogom.
Povezano:
„Ideja se rodila još pre nekoliko godina, ali smo, svaki put kad je pomenemo, doduše nezvanično, dobijali odgovor da će tu nići zgrada i da radovi ‘samo što nisu krenuli’. Mi odustanemo, prođe vreme, od gradnje ništa, i tako par puta. Rupa je ruglo za ovo naselje, leti se pored nje igraju deca, a mi strepimo za njihovu bezbednost. Ograđena je, pa je to jedna opasnost manje, ali ko zna čega dole sve nema. Njenim uređenjem bismo svi bili na dobitku, bar dok ne bude doneta konačna odluka o nameni ovog prostora“, kaže na sagovornik.
Pokazuje na letnjikovac, ulaz u zgradu, cveće i zelenilo, kao prilog tvrdnji da se, za lepog vremena, veliki broj stanara ove i susednih zgrada tu okuplja i druži, pa bi sportski teren ne samo upotpunio ambijent, već i mlade iz Radničke i Vlajkove ulice usmerio ka sportu i zdravijim životnim navikama.
UMESTO SOLIDARNE ZGRADE NIKAO ZMIJARNIK
Iako je tadašnji gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić obećao da će stanari zgrade u Vlajkovoj ulici, koja je izgorela u požaru 25. aprila 2011. godine, dobiti novo mesto za život za tri meseca, zgrade nikada nisu završene. Štaviše, nije se maklo dalje od temelja, koji su bukvalno urasli u korov.
Do proleća 2012. stiglo se tek do iskopavanja zemljišta za temelje.
To je u predizbornoj kampanji pokušao tada da iskoristi glavni Kocićev glavni opozicioni takmac, Goran Cvetanović, koji je u nekoliko navrata držao konferenciju ispred mesta gde se očekivala izgradnja.
I sadašni opozicionari su 2016. godine konferenciju održali u Vlajkovoj ulici, upravo na mestu gde su, nakon požara, postavljeni temelji za izgradnju nove zgrade, a koje i danas okružuje samo korov.
„Ostala je samo rupa koja je urasla u korov i u kojoj se ništa nije. Naprednjaci su čak i zajedno sa ministarkom Zoranom Mihajlović obećavali da će, osim ove zgrade, izgraditi još jednu sa stanovima za socijalno ugroženo stanovništvo, 200 metara naniže, a i tamo je samo jedna prazna ledina“, pričao je tada Nebojša Cakić, tadašnji član predsedništva SDS-a, a danas jedini opozicioni poslanik u Narodnoj skupštini.
Gradilište je i 12 godina kasnije napušteno, u potpunosti je neobezbeđeno i predstavlja opasnost po prolaznike, a sada je i leglo zmija koje su počele da gmižu po okolnim zgradama.
Suzana Stojiljković
