U naredna dva dana možemo da očekujemo izlivanje vode iz manjih reka u više područja Srbije. Strepi se od poplava u Prokuplju, Žitorađi, Vranju, Vlasotincu, upozorava Insajder.
Upozorenja na poplave Republički hidrometeorološki zavod šalje Sektoru za vanredne situacije, Srbijavodama i Vojvodinavodama i po nekoliko nedelja ranije. Oni ta upozorenja prosleđuju gradovima i opštinama, koji zatim treba da formiraju lokalne krizne štabove.
„Ono što se nekada događa, ne mogu da kažem da je pravilo, da neka ta informacija na lokalu ne bude, ili kasno bude predočena, pa nemaju vremena, ili su ljudi negde neobučeni koji su na lokalu, tako da postoji uglavnom taj ljudski faktor“, ocenjuje za Insajder Dejan Vladiković, hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Do ljudskog faktora je i to što se u korita manjih reka baca krupan otpad, ali i to što se ta korita ne čiste.
„Imate one čuvene slike da su školjke starih automobila u rečnim koritima, imate i staru belu tehniku, to je neverovatno šta se sve tu može naći, tako da je tu potrebno stalno raditi na jačanju svesti, kako lokalnog stanovništva, a posebno ljudi koji upravljaju tim manjim sredinama. Mora da postoji ta jača kaznena politika“, kaže Vladiković.
Od najvećih poplava 2014. do sredine 2020. godine država je uložila tri milijarde i 700 miliona dinara u sanaciju nasipa, brana i bedema. Građene su brane i čišćena korita na više od 300 lokacija. U sanaciju vodotokova uloženo je dve milijarde dinara, a čak 17 i po milijardi dinara u pomoć stanovništvu i obnovu zgrada. Nije teško izračunati da se prevencija mnogo više isplati od uklanjanje posledica poplava.
„Jasno je da jedan evro uložen u tu prevenciju, on kasnije kroz manjak štete je sedam puta isplativiji. Odnos je potpuno jasan i to je davno predočavano. Neke lekcije su naučene posle 2014, a neke nisu, plus ono što je vezano za naše prostore, ali i za region, to je taj neki nemar“, dodaje sagovornik Insajdera.
- U Grdelici je nakon velike poplave 2015. godine tadašnji ministar za vanredne situacije u Vladi Srbije Velimir Ilić obećao izgradnju zaštitnog bedema na meestu gde se često izliva Južna Morava i plavi puteve. Taj bedem nikada nije izgrađen.
Nasipi, brane i bedemi koji su izgrađeni u poslednjih desetak godina zaštitili su veliki deo stanovništva od poplava. Ipak, manji vodotokovi trenutno izazivaju najveće probleme, a dugoročno treba razmišljati i o raseljavanju domaćinstava iz pojaseva neposredno uz obalu.
„Danas je ugroženo nekih 15, 20, a računamo da će biti još nekih 10 lokacija za 48 časova. To nije ništa novo, već je odavno prepoznato na osnovu tih istorisjkih podataka i na osnovu sklonosti i specifičnosti svih tih lokacija ka ekstremnim situacijama“, kaže Vladiković.
U Srbiji je pre petnaestak godina obeležena 101 zona sa potencijalnim plavljenjem. Te zone su unete u planska dokumenta, pa tako i u Plan upravljanja rizikom od poplava. Ujedno je to bila obaveza Srbije prema briselskoj Direktivi za zaštitu od poplava, kaže hidrolog Vladiković. Veliki broj tih zona je u međuvremenu zaštićen od poplava, dok sada prioritet u toj zaštiti treba dati priobalju manjih reka.
„Od velikih poplava koje su 2014. godine pogodile Srbiju, kada je poginulo 33 ljudi, više od milion i po građana bilo ugroženo, a na hiljade domova i škola potpuno uništeno, kao da nismo mnogo naučili“, zaključuje Insajder.
