Roštiljdžije restorana “Koliba“ i „Dva drugara“ napravili su danas u Leskovcu najveću pljeskavicu na svetu. Pljeskavica je teška 86 kilograma i 400 grama, prečnika 226 centimetara.
Pred prepunim trgom priprema ove pljeskavica trajala je nepunihn dva sata, a petorica majstora iz pomenutih restorana pokazali su svoje umeće u oblikovanju roštilj mesa.
Sve vreme bodrio ih je orkestar Isidora Zećirovića.
Najveća pljeskavica, tradicionalno, podeljene je posetiocima Roštiljijade.
Ako stepropustili...
Na kom svetu, gde jedu pljeskavice u svetu? To ne postoji. Vege burgeri, fis burgeri, Mek burgeri. Nema leskovackog roatilja od Beograd navise. Znaci najveca u regionu a u region spadaju Bosna, Bugarska i Turska. Ni Madjari, ni Rumuni ni Slovenci to ne jedu. Cudo niste rekli : Najveca u sazvezdju! Sto je tacno ali samo zato sto je nigde vise ne jedu.
A što je pukla nema veze? Napredno nema šta.
Jadni moj narode željan sabora i sabornosti ali samo sa željom za pevači, pevaljke, jedenje i pijenje. Sabori treba da postoje, al ako samo ovakvi sabori mogu da pokrenu sabornost, onda ni u čemu nismo bolji od Nemaca priglupih kolonijalista kojima je plafon Oktoberfest, a Amerima, dojučerašnjoj prvoj svetskoj sili, zakon je vašar, onaj cirkus, nekada sa Doli Parton i prodajom krava i goveda u Nešvilu.
Gde nam beše sabornost onaj dan kad je planulo skladište Nevena, gde man nestade Komandant Od Grad, Kalif umesto Kalifa, gde nastade, u koju rupu se zavuče, od momenta kada smo videli dim iz svih delova grada, kad su nas on i cela lokalna samouprava, policija i vojska, držali na tankom ledu, dok se Car krio kao cava, da ga neki novinar, recimo Marinković ne priupita: Komandante, gde su ti borci, gde su ti timovi, gde su pametnjakovići iz kabineta, gde je jadnim vatrogascima pena, zašto nisi potegao svoj integritet i „poštovanje“ koje imaš od vrha u Beogradu i Vučića, zašto nisi tražio pomoć iz Niša, odakle bi vatrogasci stigli za 25 minuta? Nisi smeo da pisneš, da tražiš pomoć iz prestonice, samo zbog tvoje ….ce, a sve si nas žrtvovao da se trujemo jednim od najopasnijih dimova, od lakova i boje.
Zamisli samo da se sve ovo dešavalo 1945 godine?
Ne 5.oktobar, nego se 1945 godina nije još konačno završila.