Car Konstantin je 7. marta 321. godine proglasio da će nedelja, dan koji je bio posvećen bogu Sunca Solu Inviktusu, biti obavezni dan odmora za sve Rimljane.
Od tog dana, nedeljom ili na dan Sunca su, zatvarane pijace, a svi javni poslovi koji bi se obavljali u samom gradu bili bi potpuno obustavljeni. Rad nedeljom je bio dozvoljen jedino ljudima koji nisu živeli u gradu i koji su se bavili poljoprivredom. Dopušteno im je da obrađuju zemlju, jer već sledeći dan možda ne bi bio pogodan za setvu žita ili sađenje vinove loze.
Konstantinov zakon je u narednim godinama zapisan i ovekovečen u Justinijanovom zborniku, koji je stupio na snagu 529. godine.
Po ovom zakonu, sedmog dana u nedelji niko od građana niti magistrata ne bi radio, pa je i za trgovce obaveza bila zatvaranje radnji.
U Srbiji nijedna dosad pokretana inicijativa o neradnoj nedelji za trgovine, nije dobila pozitivan ishod, za razliku od, recimo Crne Gore, gde su, od pre par godina, sve prodavnice toga dana zatvorene.
Neradna nedelja je zakonom propisana u nekoliko evropskih zemalja, među kojima su Nemačka, Austrija, Poljska i Grčka.
S.Stojiljković
