Izuzetno nepovoljne vremske prilike smanjile su ovogodišnji rod voća, ali i njihov kvalitet. Stručnjaci procenjuju da će ukupan rod biti manji od 270.000 do 300.000 tona u odnosu na rodnu 2022. godinu. Osim direktne štete, indirektna šteta će se odraziti iduće godine jer će se slabo obrazovati rodni pupoljci.
Topla zima ove godine je ubrzala proces vegatacije, da bi se krajem marta desio vrtoglavi pad temperature.
I to je sve uticalo negativno na razvoj voća.
Potom su izuzetno visoke temperature uticale na jako veliku transpiraciju, na opadanje plodova, na pojavu ožegotina tamo gde nema protivgradne mreže, a čak i tamo gde postoje sistemi za navodnjavanje došlo je do napada grinja i defolijacije.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da su to direktne štete.
„Prvo smo imali pojavu niskih temperatura u trećoj dekadi aprila, posle smo imali velike štete od grada i nezapamćenu sušu. Ne pamtim evo 35 godina koliko radim da je bio ovako sušni period u julu avgustu, i dalje se to nastavlja“, naveo je on.
Koje voće je najviše pogođeno?
Svi ti nepovoljni faktori su uticali na to da profesor procenjuje da će biti od 270.000 do 300.000 tona manje voća nego u rodnoj godini kakva je bila pre dve godine i kada je rod bio 1,47 miliona tona.
„Pored ove direktne štete, sada je obrazovanje pupoljaka kod mnogih voćnih vrsta za sledeću godinu i pogotovo tamo gde je došlo do defolijacije, slabo će se obrazovati rodni pupoljci za narednu godine. Tako da ćemo imati i tu indirektnu štetu koja će se odraziti sledeće godine“, naveo je profesor.
Postavlja se pitanje koje voćne vrste su najviše pogođene.
Kod šljive je, kaže profesor Keserović, došlo do brzog sazrevanja.
„Tu je došlo do jakog velikog mežuravanja samih plodova, dehidratacije, brzog sazrevanja. Znači može se reći najviše se odrazilo kod šljive, delimično kod jabuke. To su dve voćne vrste koje su vodeće u Srbiji“, rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On kaže da će biti voća za konzumiranje, ali da će cena biti izuzetno visoka što se, dodaje, vidi i na pijacama, baš zbog toga što je došlo do smanjenja roda i kvaliteta.
„I sigurno da je više otišlo za preradu nego što će da ide za čuvanje, u hlanjače, pogotovo kod šljive koja se vrlo brzo obrala u Srbiji“, rekao je profesor Keserović.
Ako stepropustili...
