Advokat iz Niša Andrija Krasić uputio je otvoreno pismo sudijama i tužiocima u kojem traži objašnjenje zbog čega su pojedina hapšenja i istrage protiv funkcionera, policajaca i ljudi bliskih vlasti pokrenuti tek nakon izbora i poraza Srpske napredne stranke. On postavlja pitanje da li su nadležni organi i ranije imali osnova za postupanje, ali su čekali sa pokretanjem postupaka.
U pismu naslovljenom „Zašto ste tek sada krenuli da radite?“, Krasić se obraća sudijama i tužiocima kao kolegama i ukazuje na niz slučajeva u kojima su hapšenja i istrage usledili nakon promenjenih političkih okolnosti.
„Za manje od dve nedelje od izbora nižu se hapšenja i istrage. Zašto se tek sada postupa prema pojedinim funkcionerima, policajcima i ljudima bliskim vlasti? Zašto baš sada, posle poraza SNS-a? Nova vlada još nije izabrana. Isti su tužioci, iste sudije, isti rukovodioci. Šta se onda promenilo u vašim predmetima?“, pita Krasić.
Kao primere navodi hapšenja osumnjičenih za napade na motocikliste u Nišu na izborni dan, istragu protiv policajaca zbog sumnje na zlostavljanje u garaži Vlade Srbije, koje se dogodilo još prošlog avgusta, kao i hapšenja odgovornih osoba iz Alta banke.
Advokat traži da nadležni objasne da li su dokazi u tim slučajevima prikupljeni tek nedavno ili je postojala mogućnost da se reaguje i ranije.
„Ako su tek sada prikupljeni dokazi, recite šta ste saznali i kada. Ako ste već ranije imali osnov da postupate, recite ko je odlučio da se čeka i zašto“, navodi on.
Posebno se osvrće na Pionirski park u Beogradu, za koji podseća da građani više od godinu i po dana nisu mogli slobodno da ulaze. Ukazuje i na snimke objavljene na izborni dan, na kojima se vidi kako policija propušta grupu muškaraca, među kojima su pojedini nosili fantomke.
Podseća i na ranije navode bivšeg aktiviste SNS-a, koji je u razgovoru za BIRN govorio o organizovanju i plaćanju grupa za zastrašivanje građana, kao i na to da je tužilaštvo potvrdilo da proverava njegove tvrdnje.
„Dokle se stiglo? Ko je te ljude organizovao, ko ih je plaćao i ko je omogućavao da sve to toliko dugo traje?“, pita Krasić.
Iako ističe da među sudijama i tužiocima ima mnogo savesnih i čestitih ljudi koji su odbijali političke pritiske, advokat smatra da se o problemu ćutalo predugo i da manjina koja pristaje na političke naloge ne sme da govori i postupa u ime čitave profesije.
Od sudija i tužilaca koji su, kako navodi, postupali po političkim nalozima traži konkretne odgovore: ko ih je pozivao, šta je od njih traženo i koji su predmeti zbog takvih pritisaka zaustavljeni.
Istovremeno, od onih koji su se pritiscima opirali traži da kažu kome su se obraćali, šta su preduzimali i ko je propustio da ih zaštiti.
Krasić posebno insistira na ispitivanju moguće odgovornosti unutar pravosuđa, odnosno na proveri navoda o političkim pritiscima na tužioce i sudije, kao i na eventualnom pokretanju krivičnih i disciplinskih postupaka tamo gde za to postoje osnovi.
„Odgovornost nije ista. Ali ako je manjina mogla godinama da nameće pravila celoj profesiji, onda i većina mora da kaže kako je to bilo moguće“, poručuje niški advokat.
Na kraju pisma poziva svoje kolege da ubuduće dokumentuju svaki pokušaj političkog uticaja na konkretne predmete, prijavljuju pritiske i pružaju podršku kolegama koji se tome suprotstave.
„Građani ne smeju ponovo da čekaju izbore da bi tužilaštva i sudovi postupali po zakonu“, zaključuje Andrija Krasić.
D.Marinković
