Ubiše čoveka u po bela dana; napadoše mačetama mladića u vreme ručka, u kafanim, pred ženom i detetom; pretili su novinaru u prisustvu supruge; dvanaestogodišnjem detetu dozvolili da unese nož u školu koji je gurao drugu iz odeljenja ispod grla; opljačkao zlataru u centru grada i nikom ništa; kidnapovao devojku jer se malo više uživeo da je filmski junak iz “Južnog vetra”, pustili ga da se brani sa slobode.
Bilans dvomesečnog stanja u gradu na Veternici.
Tačnije, ne prođe dan a da se u poslednjih nekoliko meseci u Leskovcu, Vranju, Nišu ne desi bar po jedna crna hronika i to poput onih koje gledamo u filmovima.
“Devedesete su za ovo bile zlatne”, komentarišu moji prijetelji. Možda su i u pravu.
Tih devedesetih sam bio srednjoškolac. Tada se znalo ko su kriminalci i sa kime se obračunavaju. Ako krene neka frka skloniš se, niko te ne dira i bezbedan si. Sem u nekadašnjoj Vegeri gde se pucalo skoro svake noći u prepunoj bašti gostiju.
Čekaj… Taj kafić beše držao sadašnji gradonačelnik?
Danas izbegava odgovor na konretno pitanje našeg novinara: Šta mislite, da li je Leskovac bezbedan grad?
Da li su se devedesete vratile? Ja mislim da stvari kod nas dugo liče na devedesete. Devedesete su bile jako teške godine i jedina stvar koju nemamo u odnosu na njih to je ratno stanje, koje je tada bilo. Sve ostale elemente možemo i sada da vidimo.
Opet rade noževi po školama, tuče, mržnja, lažno propovedanje i kletve, lažni proroci i nadrilekari koji imaju želju da se kandiduju za predsednika… Sve se obnavlja po istom kalupu. Ne znam zašto mi, ipak, smeta ta formula o povratku u zlo devedesetih. Nešto u stomaku se buni.
Kao da je nepravda da se uproste stvari na taj način. Nepravda prema jednom ratu, ali i prema jednom djetinjstvu, u kojem se precizno znalo šta je dobro a šta loše.
Nasilje je imalo jasno definisane dimenzije. Ukus i miris. A danas, to je suptilna otrovna smesa koja se preliva internet mrežom i ulazi pod kožu nekih budućih generacija. Ne daje im da dišu, da uvide razliku.
Nisu to devedesete, to je sad.
Odgovorni za bezbednost na svim nivoima, da li znate da vam građani sada žive u konstantnom strahu?
Sve je više pitanja koja unose nemir, a na koja odgovora nema. Tačnije, neko ne želi da ih da.
