Pred početak nove grejne sezone građani Srbije suočavaju se sa poskupljenjima većine energenata, a najveći udar očekuje one koji se greju na struju.
Pored povećanja cena, dodatni problem predstavlja i spuštanje granice za ulazak u „crvenu zonu“.
Centralno grejanje
U Beogradu su gradske toplane najavile poskupljenje od 6 odsto, pa će račun za stan od 60 kvadrata porasti sa 8.600 na oko 9.200 dinara. Slična situacija je i u drugim gradovima – u Kruševcu cena grejanja raste za 9,4 odsto, a u Leskovcu za 9 odsto. U Kragujevcu je JKP „Energetika“ zatražilo povećanje cena zbog gubitaka, dok u Majdanpeku do kraja godine neće biti korekcija.
Grejanje na struju
Najveći udar osetiće domaćinstva koja koriste električnu energiju za grejanje. Od oktobra cene prenosa i distribucije struje rastu za 10, odnosno 16 odsto. Međutim, najviše zabrinjava spuštanje praga za „crvenu zonu“ sa 1.600 kWh na 1.200 kWh mesečno. Prema procenama, prosečan stan od 60 kvadrata u toku sezone potroši oko 9.000 kWh, što znači da će veliki broj domaćinstava plaćati najskuplju tarifu. Stručnjaci procenjuju da bi računi mogli da budu i do 30 odsto viši.
Drva, pelet i ugalj
Tradicionalni ogrev i dalje je povoljnija opcija, iako su i tu cene porasle. Drva su, po oceni analitičara, najisplativija – u Subotici je kubik sa 7.700 dinara skočio na 8.500, dok se širom Srbije cene kreću između 6.000 i 11.000 dinara. Domaćinstvima je za sezonu potrebno od 5 do 10 kubika.
Pelet se i dalje smatra drugom najpovoljnijom varijantom – tona košta između 26.000 i 32.000 dinara, a prosečno domaćinstvo potroši između 3 i 7 tona, što znači da je potrebno oko 80.000 dinara.
Ugalj koristi značajan broj domaćinstava, a njegova cena je od 16.000 do 23.000 dinara po toni. Za sezonu je potrebno i do 5 tona, pa građani za ovaj energent moraju da izdvoje i do 90.000 dinara.
Ako stepropustili...
