Novi serijal „INSAJDER NA LOKALU: LOKALNO JAČE – GLOBALNO BOLJE“
Novi serijal “INSAJDER NA LOKALU” otvara emisija koja istražuje ko upravlja opštinama i gradovima, a ko šefuje? Ko vlada, a ko gospodari? Ko se koga plaši – građani vlasti ili vlast građana? I zašto NE – svi zajedno zakona i institucija? Od 23. aprila, utorkom u 21 sat, novi serijal „INSAJDER NA LOKALU“.
- Druga epizoda biće posvećena isključivo Leskovcu.
“Vreme je za istinu, vreme je za pravdu” stihovi su koji su obeležili političku borbu u Srbiji od trenutka uvođenja višepartijskog sistema. Vlast je odlazila u opoziciju, opozicija je dolazila na vlast, ratovi su menjali granice zemlje, zemlja je menjala ime.
U poslednjih 30 godina sve se menjalo ali su zahtevi onih koji su opozicija u trenutku kada se raspisiju izbori – ostajali isti.
Sloboda medija i obezbeđivanje fer i poštenih izbora. Obećanja su uvek obuhvatala i brigu o građanima i transparentnost. Po stupanju na dužnost zaklinjali su se Ustavu i zakonima, i obećavali da će služiti građanima Srbije, ali i istini i pravdi.
Kada opozicija postane vlast – i zahtevi i obećanja i zakletve, prestaju da budu bitni i tako u krug. Niko ih nikada ne ispuni.
Danas je taj krug zatvoren jer vlast na svim nivoima ima praktično jedna stranka.
Na papiru ostaje i podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku kao i institucionalna decentralizacija.
Zaboravlja se da vlast podrazumeva i moć i odgovornost. Nedostatak kontrole obezbeđuje moć pojedincima.
Zato su danas, ogledalo Srbije, lokalni moćnici i nemoćne institucije.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
Previše mi demokratije očekujemo od onih što su sa pivskih gajbica ispred prodavnice obukli odela i uzurpirali vlast.
Da, ima među njima i dilera deviza iz ’90-ih, švercera goriva i cigareta, a i drugih sitnijih ili krupnijih kriminalaca koje je DiplomTom Grejvdiger amnestirao iz zatvora nakon 2012.
Uh, a šta je tu tek kafedžija, konobara, makroa, vlasnika striptiz-barova i ostalih „thug life“ likova, romantizovanih preko medija u vlasništvu njima sličnih, plus onih sa kupljenim diplomama, bespredmetno je uopšte i pominjati.
I ono najgore, regrutovali su i silovatelje, pedofile, nasilnike – sa presudama ili nagodbama, a takvi će ih braniti kao mornari-neplivači ratni jedrenjak britanske mormarice u 19. veku.
Mislite da sam zaboravio huligansko-navijačke narkokartele koji prodaju šiptarske tabletice srpskoj deci pod zastavom nacionalizma i patriotizma? Da, baš oni što u neregistrovanim i zatamnjenjim džipovima, bez obzira na klupske boje, idu po ruralnim sredinama i maltretiraju građane u izbornim kampanjama.
Ukratko – naprednjaci.
Jednom mi jedan iz gore pomenutih grupacija reče: „Brate, ja u ovakvom sistemu i u ovakvoj državi jedino mogu da plivam, a ovaj moj šmokljan od deteta teško da će moći. Njega ću u inostranstvo i to što pre.“
To je ta „podšljivska“ filozofija i ideologija, smišljena u Bajčetini, a razrađena od strane crevno-uvezivih pridošlica iz Čipuljića i bliže i dalje okoline, krša i goleti. Uostalom, sasvim je tačno da prostor sa kojeg se evakuišu ljudi uvek popunjavaju zveri, a pogotovo kada ljude proteruju gradeći postapokaliptično društvo pre same apokalipse, u koju čvršće veruju negoli u Boga.
Sekta, kult, bezbožnici… SNS.
I to vam je tako…