Novogodišnja odluka

Nekad deluje da je čovek najpametniji kad se oslobodi zablude da o nečemu odlučuje. Jer, šta je čovek? Tačkica u svemiru. Sudbina odlučuje, Bog odlučuje, dramaturške neminovnosti odlučuju, to pisci najbolje znaju.

Osim toga, tamo negde u ovom svemiru žive i kojekakvi ljudi koji silno žele da odlučuju umesto nas koji sebe nazivamo tačkicama.

Mi im dozvoljavamo da neguju svoje uverenje da su vladari naših života i smrti.

Zašto im ne bismo pričinili to zadovoljstvo?

Ionako su višestruko jači. Oni su tačketine. Odlučniji su. Prosto, vole ljudi da njihova bude i prva i zadnja.

Za razliku od velikih tačaka, mi mali imamo drugačije ideale.

Odustati od odlučivanja – to znači manje posla, manje stresa, manje glavobolje na dnevnom redu.

Opušten život. Lagodno životarenje. Nikakva odgovornost i nikakvo kajanje ako se napravi greška. Ni zločina, ni kazne. Prepuštanje da nas struje nose s leva na desno i s desna na levo. Gore, pa dole.

Malo bismo hteli, malo i ne bismo. Malo ćemo s ovima ili s onima. I nebitno je gde smo i šta radimo dokle god ima ko da odluči umesto nas.

Oslobađajuće je kad se čovek prepusti stihiji.

Biti zauvek dete, ne preuzimati odgovornosti odraslog – to je san. Pametan san, sasvim solidan san kojim stvaramo poentilističku sliku usnulog sveta u kome je sve međusobno pomireno i skromno.

Ali, kao i svaki san, nije preterano mudro dozvoliti mu da traje duže od jedne noći. Za zdravlje nije dobro. Za oštrinu uma nije dobro.

Ta slika kad joj se približiš deluje kao šarena mrlja. A nama se zamrljana zvezdana noć dobrano odužila.

Možda, nekim svetskim čudom, postoji šansa da ovo bude godina u kojoj će se kolektivno snivanje približiti kraju. Možda to može da bude naša novogodišnja odluka, za ovu novu, 2024…

Ponavljajte za mnom – odlučujem da ću početi da odlučujem.

Milica Sniva je rođena u Beogradu 1986. kao Milica Marković. Studirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti i diplomirala socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2013. godine. Preselila se u Leskovac i zaposlila u Centru za socijalni rad kao socijalni radnik na poslovima novčane socijalne pomoći 2014. Rodila dvoje dece, devojčicu i dečaka. Napisala roman „Simptomi“, objavljen 2021. u izdanju Partizanske knjige. Roman je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!