Statistika bi bila još poraznija da se u Srbiji, kao u ostatku okruženja, pa i Evropi, prosečnim smatra četvoročlano, a ne tročlano domaćinstvo. U mesečnoj potrošnji najveći udeo ovde čine troškovi ishrane, više od 40 procenata. U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8, u Hrvatskoj 27, a u Crnoj Gori oko 30 posto, stoji u poslednjem izveštaju Demostata.
Prosečna plata u Srbiji, koja je u januaru iznosila 107.476 dinara konačno je “pokrila” prosečnu potrošačku korpu vrednu 106.195 dinara, dok je minimalac od 56.672 za čitavih 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga.
Sadržaj domaće potrošačke korpe, i prosečne a pogotovu minimlane, odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove. Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine, kada je malo “obogaćena” ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava. Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje.
Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja “dve računice”, prosečne i minimalne korpe. Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna, koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.
U Sloveniji, gde je prosečna plata u januaru ove godine iznosila 1.570 evra a minimalna 930, prema zvaničnoj statistici, 18,8 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi na hranu i bezalkoholna pića.
Prosečna zarada u Hrvatskoj, u januaru ove godine iznosila je 1.392 evra dok je minimalna, koja se usklađuje na šest meseci, na početku 2025. dostigla 750 evra. U sindikatima procenjuju da plata dovoljna za dostojanstven život ne bi smela da bude niža od 1.800 evra i navode podatak da prosečno domaćinstvo samo za hranu izdvaja 27 odsto prihoda.
U Crnoj Gori je prosečna plata 1.004, evra dok je minimlac značajno uvećan krajem prošle godine i iznosi 600 evra za srednjoškolce i 800 evra za visoko obrazovane. I tamo dominiraju izdaci za hranu, koji iznose nešto više od 30 odsto, odnosno 615 evra.
Visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda. Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam a u Nemačkoj oko 11 procenata.
S. Stojiljković
Izvor/Demostat
