Osušila se džinovska sekvoja u Kopašnici

Ne zna se tačno ko je i kada posadio sekvoju u Kopašnici, ali je, prema mišljenju meštana, drvo staro najmanje pola veka. Sve do pre par meseci nije bilo znakova ikakve bolesti, a onda je počelo da umire. Osušila se najpre jedna grana, zatim i druga, a ubrzo je čitava krošnja požutela.

Prema rečima Kopašničana sa kojima smo razgovarali, nedavno je ovde, na kraćem odmoru, boravio Beograđanin, botaničar i zaljubljenik u sekvoju. Ispričao je da se slična situacija dešava sa ovom vrstom širom Srbije, ali i da nema informaciju šta je uzrok sušenju stabala.

To je, u najmanju ruku čudno, ako se zna da sekvoje dostižu duboku starost, zato što uspešno preživljavaju sve faktore rizika. Suviše su jake da bi ih vetar oborio, a njihova srž i kora ispunjene su taniskim kiselinama i drugim hemijskim supstancama, koje stablo štite od gljivične truleži. Insekti im, takoše, ne mogu ništa. Njihova čvrsta kora, otporna je na vatru. Čak i u slučaju udarca groma, uprkos oštećenjima, sekvoje preživljavaju. Tako opstaju milenijumima.

Jedini poznati neprijatelj sekvoja je čovek. Tokom 19. i 20 veka, posečen je veliki broj gigantskih sekvoja.

Poreklom su iz Severne Amerike, ali rastu i u Evropi. Srbija zauzima posebno mesto, jer se smatra da najviši primerci sekvoja rastu upravo u našoj zemlji.

Najveći živi primerak sekvoje je General Šerman (General Sherman) koji raste u „Sekvoja nacionalnom parku“ u SAD. General je star između 2.500 i 3.000 godina, prečnik stabla mu je 31,3 metra, visok je 83 metra, a prečnik krune stabla je iznosi oko 11 metara.

S. Stojiljković