Uđi upolitiku – tu su pare!, sve je češći savet roditeljima deci, a i u narodu vlada jednostrano mišljenje da je svako ko počne bavi politikom tu isključivo iz jednog razloga: “Da se dobro nafatira ili se već nafatirao”.
Ipak, kada se pogleda zvaničan spisak zarada ili prijavljene imovine lokalnih političara na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, barem onih iz Jablaničkog okruga, stiče se utisak da žive jako skromno, čak i lošije od jednog dela svojih sugrađana. Njihove zarade nisu onakve kakve zamišljate i od tih cifara vam se ne može zavrteti u glavi, a ne možete im zavideti ni na imovini koju poseduju na svoje ime.
Kada zavirite u zvaničnu bazu podataka i proverite njihove imovinske karte, prosto se zapitate na koji način se lokalni moćnici, kako ih mnogi nazivaju, dovijaju da uvek žive na visokoj nozi, plaćaju račune u elitnim restoranima, voze se u besnim automobilima koje ne poseduju, žive u kućama koje nisu njihove i letuju na ekslkuzivnijim destinacijama.
Ako pogledamo imovinske karte čelnika Jablaničkog okruga, sasvim je moguće da se zapitate istu stvar. Tako, na primer, načelnik Jablaničkog okruga Miloš Ćirić nema na svoje ime ubeleženu nijednu nepokretnost, ni u zemlji ni u inostranstvu, ni automobile, ni motor, pa čak ni biciklu, a njegova primanja su najskromnija od svih lokalnih vlastodržaca i iznose svega 70.283 dinara.
Najveća primanja u okrugu ima gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović. Njegova plata iznosi 117.830 dinara i to mu je jedini izvor prihoda. O njegovoj stečenoj ili nasleđenoj imovini se pisalo dosta u prošlosti, o tome je često govorio i sam na konferencijama za novinare, a po imovinskoj karti koju je lider naprednjaka u ovom gradu prijavio, čini se, nema ničega spornog.
KRIK se svojevremeno bavio imovinom njegovih najbližih srodnika, ali ćemo se mi ovog puta fokusirati isključivo na mesečne prihode naših vlastodržaca.
“Najbogatiji” posle Cvetanovića je zapravo predsednik jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji, prvi čovek Medveđe – Nebojša Arsić. I to isključivo iz razloga što kao predsednik opštine prima 85.445 dinara, a kao lekar dodatnih 30.000, te je na mesečnom nivou “dobar” 115.445 dinara. Za njim kaska predsednik opštine Bojnik Nebojša Nenadović čiji sugrađani imaju najniže prosečne zarade u okrugu, ali njemu ne smeta da ga ti građani plaćaju 99.940 dinara. Pet hiljada manju platu, tačnije 94.000 dinara mesečno zarađuje prvi čovek Vlasotinca Bratislav Petrović, a prvi čovek Lebana Ivan Bogdanović 93.010 dinara. Predsednik Skupštine grada Leskovca Aleksandar Đurović za te poslove zarađuje okruglo 80.000 dinara i oni su mu navedeni kao jedini izvori prihoda.
Detaljne imovinske karte preuzete sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije, pogledajte u nastavku teksta:
APOLUTNI HIT – GORAN JOVIĆ ČOVEK KOJEG NEMA PAS ZA ŠTA DA UJEDE
Najveće iznenađenje, barem prema zvanični podacima, doduše, poslednji put ažuriranim 2016. godine je predsednik Regionalne privredne komore Leskovac Gorana Jović. On je, verovali ili ne prijavio da na mesečnom nivou zarađuje svega 25.000 dinara i to kao zamenik predsednika opštine Lebane, te da živi u garsonjeri od 39 kvadrata koju je sam kupio.
Pitamo se, čijim parama, ako mu je ovo jedini izvor prihoda? Takođe, pitanje od million dolara je kako je uspeo da sa zaradom nešto većom od 200 evra godinu dana ranije kupi automobil “renault kadjar” koji u slobodnoj prodaji košta 23.000 evra.
Podsetimo, tačno pre dve godine, zbog toga što je istovremeno obavljao poslove direktora Regionalne privredne komore u Leskovcu i bio zamenik predsednika Skupštine opštine Lebane, kao i odbornik u lokalnom parlamentu gde je učestvovao u radu i donošenju rešenja kojim su poslove u javnim ustanovama dobili njegovi bliski srodnici, Agencija za borbu protiv korupcije donela je pravosnažno rešenje kojim se Goran Jović upozorava da je povredio zakon.
Jović je, navodi se u rešenju Agencije, od 30. maja 2016. do 8. juna 2017. godine učestvovao na sednicama kada su doneta rešenja kojim je njegov zet Ivan Bogdanović izabran za zamenika predsednika opštine Lebane, njegova supruga Slađana Jović imenovana za člana Upravnog odbora Doma zdravlja, snaha Jasmina Jović postala član Upravnog odbora dečijeg vrtića Dečja radost, a njegov brat Bojan Jović prvo imenovan za v.d. direktora, a potom i za direktora Turističke organizacije.
Agencija je, stoji u izveštaju, utvrdila rodbinsku povezanost ovih osoba sa Jovićem, te je on bio u situaciji sukoba interesa, o čemu je trebalo da obavesti Agenciju, ako već u vršenju javne dužnosti nije mogao da izbegne stvaranje odnosa zavisnosti.
Jović takođe Agenciju nije obavestio da je, pri stupanju na funkciju u lokalnom parlamentu u Lebanu, obavljao i poslove direktora Regionalne privredne komore u Leskovcu, čime je povredio Zakon koji jasno nalaže da funkcioner u roku od 15 dana od stupanja na dužnost mora obavetiti Agenciju o obavljanju drugog posla.
Bogami, daleko vam je dogurao Jović. Ako se uzme u obzir da je počeo kao fotograf na svadbama.
Čovek mađioničar !!!
Xaxaxaxaxaxax
Leskovčani & Lebančani se kopčaju na leđa !!!
Počeo sa zastavom750 iz 1984..e to ne sumnjam da je stekao poštenim radom…a sve ostalo treba preispitati! Hahaha živi u garsonjeri..🤦
Šta će čovek kad ga narod voli, plus je narod glup ko točak !!!
Vole ga ljudi …
Ako je čovek prijavio garsonjeru sve ostalo mu oduzeti!
Ne rade oni to zbog para.
To nisu drčni i grabežljivi ljudi.
Oni su robovi svoje ljubavi prema narodu i državi. Ti je istina.
Materijalno stanje je tu samo smetnja jer ugrožava njihovu spremnost i bezmernu ljubav da ovom narodu i državi pruži sve svoje vrednosti i stvaralačku snagu i kreativnost i pokažu svoju vernost a zatim svoje bisere uma i svoje bogatstvo duha i svoje vizije ponude državi i narodu kao svoj dar i svoj doprinos. To ih čini srećnim i to ih ispunjava. To je njihova najveća i želja i potreba. Tako se ostvaruju i ispunjavaju. To im je životni san. Njihova ljubav prema narodu i državi teško da se rečima može iskazati. Čudo je to! Duševni su to ljudi i često neshvaćeni u ovom vremenu besparice. Spremni su na velika odricanja i na veliku žrtvu a sve da bi drugima pomogli i drugima bili od koristi. Sreća drugih je sreća za njih a mir i stabilnost u državi je za njih pravo blagostanje. Saosećajnost, prijateljstvo i druželjubivost su njihove karakterne osobine. Drže da su svi jednaki i da svi imaju ista prava pa tako njihovi najrođeniji nisu privilegovani i nisu u boljem položaju. Dobrota je njihova prva osobina. Dobri su k’o lebac. Zakoni su za njih svetinja – i zakoni i uljudnost i čestitost i pravda. Takvi ljudi su bogomdani. Srećan je narod koji ima takve ljude. I ćašu vode podeliće sa drugima. Sve prirodne nepogode i nesreće su i njihove nesreće…
Šta bi narod i šta bi država više od toga?
Ne mare oni za svoje lično bogaćenje. Sramota ih je da su bogati kada je sve okolo kako jeste.
Za narod su oni i dika i ponos. Ne treba da brine narod za svoju budućnost sa ovakvim ljudinama na čelu. Oni su ponos ovog naroda. Narod treba i mora biti srećan a država bezbrižna.
Bogomdani su to ljudi. Svaka im čast!
Staraju se o nama. Narod niti sme niti može da to pogazi. Zahvalan da je i da ovakve ljude proglasi za svoje prvake i za svoje dobročinitelje. Da im se klanja i u zvezde da ih kuje. Svetilišta treba da im narod sagradi. Da se pred budućim naraštajem njihova dela i zasluge sačuvaju. Da se i potonstvo ponosi njima.
To su ljudi za sva vremena.
A jesu li oni zetovi i braća ili komšije i poznanici to nije važno kao i to da li su naprednjaci, radikali ili demokrate. Onu su pre svega ljudi, dobri ljudi – ljudine koji se za nikakve pare i za nikakvu korist žrtvuju da bi ovom narodu bilo biolje – da bi ovaj narod bio srećniji i da bi mu bilo toplije oko srca i oko pameti, razuma i uma.
Da se ne zaboravi , i ovo oni vole svu decu, ali svoju ponajviše !!!
ZA NAŠU DECU !!! SNS DECU !!!
BRŽE JAČE BOLJE
AJ DO MOJEGA !!!