Ne znam kolika mi je plata. Nikada nisam znala. Nije ni bilo važno. Nekako me Bog vodio kroz taj kontakt sa učenicima. Volela sam sve da znam, da mogu da pomognem tamo gde treba i kad treba.
Jeleni sam otišla na vrata, trudna sam bila , videla tu otečenu ruku.Odvela je hitno u seosku ambulantu. Alergična na ujed pčele.
Aleksandar je bio u kupatilu kad sam otišla kod njih kući. Prerezao sebi grlo. Bočno sa obe strane. Hitno u Niš. Spašen.
Renovirala sam sama dve učionice od poda do krova samo da pokažem svom odeljenju da depresija nije redovno stanje uma, da škola može biti zabavna, a i da se od znanja može pristojno živeti.
Nemojte da mi date platu. Neka mi plati Bog ili neka sila koja vlada kosmosom.
Kad je mojoj deci bilo najteže,ja sam pomagala tuđu jer se tako valja.
Nemojte, gospodo ni tu crkavicu da mi date.
Kupite od tih para nešto lepo svojoj deci i unucima, jer vama će iluzija trebati.
Neka vam traje što duže.
Marina Nikolić, profesorka engleskog jezika
Ako stepropustili...
SVAKA ČAST.PROFESORKA JE CARICA
Od neradnika i hoštaplera pošten svet kao ova žena nemože da živi a mora da dokazuje svoju dobronamwrnost i poštenje.
Na kraju će svako dobiti svoje tako i ova bagra koja je sebe samoprozvala vladaocima i vlasnicima srbije.
Laž i licemerje na kraju dovede do svoje propasti koju im želim što pre i što intenzivnije jer samo tako mogu da osete šta rade drugima.
Marina legenda! Pozdrav od bivšeg učenika!
Postovana, ima nas koji smo uplacivali i znam neke koji brinu o dostojanstvu obrazovanja u koje drzava pucala pa zele takodje da doniraju. Mislim da je potrebno da hitno objavite listing racuna onih kojima ce gradjani doprinositi ne zato sto ikog sazaljevaju. Drzava je za sazaljenje a obrazovanje na ponos.