Studenti su iznenadili sve. Pokrenuvši, poput nenadanog bljeska, energiju nesputane Slobode koja je preplavila Srbiju, studenti su pokazali svima, da su Vrhovni Feudalac i svi njegovi krugovi spremni da iskoriste čitav arsenal Zla – od zastrašivanja, ucena, pokušaja potkupljivanja, targetiranja, pa do pokušaja ubistva studentkinje – sve samo da bi vlast, stečena bogatstva i privilegije očuvali. Sada to znaju i roditelji, i bake i deke i sve komšije, prijatelji i rođaci studenata.
Studenti su iznenadili sve. Iznenadili su čak i nas, svoje profesore i roditelje, pokazavši nam da smo uprkos zlim vremenima, odgajili izuzetnu omladinu koja svoju Srbiju voli, koja zna da drugu zemlju nema i u njoj hoće da ostane. Zaprepastili su i preplašili i samog Vrhovnog feudalca koga su „resetovali“ na ustavna ovlašćenja, kome odbijaju da se obraćaju, a koji bezuspešno pokušava da sa njima komunicira. Preko 60% građana Srbije podržava proteste studenata i njihove odlučne i pametne zahteve upućene zarobljenim institucijama, zadivljeni njihovom mudrošću u beskrajnoj duhovitosti, njihovom ruganju Zlu, njihovoj zrelosti i odgovornosti u donošenju i sprovođenju odluka.
Od početka studentskih protesta, i njihovih zahteva da se „iščašena“ zemlja vrati ustavnosti i zakonitosti, u Srbiji počinje da teče novo vreme, novi društveni konsenzus. Taj novi bazični konsenzus – sporazum o vrednostima društva u kome želimo da živimo – stvara se dubinski i organski, iz najzdravijeg i iz najobrazovanijeg dela društva – od studenata. Društvena promena se već desila i ona je ogromna. Ta promena predstavlja pobedu nove društvene i nacionalne svesti koja je antiteza svemu što je srpsko društvo preživelo u poslednjih trideset godina.
Studenti sa narodom, na ulicama, ispred institucija, uz zastave i himnu Srbije, u gromoglasnom ćutanju na petnaestominutnim tišinama biju bitku za preobražaj Srbije. Nije moguće da pustimo omladinu da se tiranskoj vlasti sami suprotstavljaju i da sami primaju udarce. Građani to razumeju odlično, i zato su u ovolikom broju sa studentima. To je razumeo i veliki broj profesora univerziteta u Srbiji, koji znaju da ih obrazovanje i znanje obavezuju na akademsku čestitost. Potpisi i podrška studentskim zahtevima uz prinudnu obustavu nastave tokom blokade, bili su manifestacija volje da se studentima u borbi pomogne, ali nakon pokušaja ubistva studentkinje, i ko zna još čega na što je spremno nekažnjeno Zlo, to više nije dovoljno. Da ne govorim o rukovodstvu i ogromnoj većini profesora Medicinskog fakulteta u Nišu koji po svaku cenu pokušavaju da studentima ovu borbu otežaju. Da se ova borba za Ustav, zakonitost i elementarnu Pravdu ne bi vodila samo preko leđa studenata, nekoliko stotina profesora Univerziteta u Nišu okupila se u „Neformalnu grupu nastavnika, istraživača i saradnika“ sa ciljem da deo tereta ove borbe preuzmu na sebe i da budu u borbi zajedno sa studentima, štiteći ih od podsticanog nasilja. Isto čine i roditelji, deke i bake, komšije i rođaci studenata, koji su sa svojom decom na protestima.
Na ulicama su sa svojom decom, đacima i studentima i prosvetni radnici, učitelji i nastavnici, koji se već godinama, bez velike društvene podrške, bore protiv društvenog dna na koje je ova vlast poslala prosvetu i zaposlene u prosveti. Zbog toga su veoma nepravedne prozivke upućene poslednjih dana nastavnicima i učiteljima da su „izdali studente“. Te su prozivke nasedanje na još jedan pokušaj Vrhovnog Feudalca da podeli ljude koji su uz studente. Jasan je pokušaj vlasti da podeli i da difamira prosvetne radnike, koji su već u više stotina srpskih škola i gimnazija odlučili da, nakon nezakonito prekinutog prvog polugodišta, uprkos pretnjama drugo polugodište neće početi 20.januara. Niko ne sme da proziva naše učitelje, nastavnike i profesore. Niko ne sme da proziva bilo koga ko je dao tokom svih ovih godina doprinos rađanju nove Srbije. Studenti na ulicama su i njihovi đaci i među njima su njihova deca. I svi će oni tek reći svoju reč. Uz studente su i poljoprivrednici, opljačkani i progonjeni, domaćini iz Jadra i Rađevine, koji brane svoje domove i imanja od globalnog zla-Rio Tinta, kome je vlast obećala Srbiju. Čak i izdani i prodani Srbi sa izdanog i prodatog Kosova i Metohije su ustali u proteste podrške studentima.
Kao majka i kao profesor Univerziteta sam sa svojom decom i sa svojim studentima na ulicama. Od samog početka blokade kao svoju obavezu sam preuzela da podršku studentima dajem ne samo sa bezbedne distance, već u svakom logističkom, organizacionom i bezbedonosnom smislu. Međutim, kao bivši narodni poslanik i kao opozicioni odbornik u Skupštini Grada pozivam i opoziciju, parlamentarnu i vanparlamentarnu, a posebno gradske i opštinske odbornike, da iako svoju pobedu na niškim lokalnim izborima 3.juna nismo umeli da odbranimo, da sada stanemo uz studente, i to ne samo na ulicama, već i na svojim radnim mestima, u Skupštini Grada Niša i skupštinama pet niških opština. Ako su blokirani fakulteti, treba da budu blokirane i Narodna i gradske i opštinske skupštine. Ako mogu studenti, možemo i mi. I politička elita, a ne samo profesori, učitelji i nastavnici, treba da stanu uz studente. Opozicija mora da bude uz studente, ali ne deklarativno i verbalno, čekajući da se talas studentskog bunta okonča, već da radimo ono što nam je posao, da pružimo i stvarnu podršku blokadom skupština. Naravno da to važi i za narodne poslanike u Narodnoj skupštini.
Ne mogu se prozivati nastavnici i učitelji što ne stupaju u generalni štrajk, a da ostale sfere društva čekaju ishod studentske borbe. Društvena promena se već dogodila i ona je nezaustavljiva. Ona će se nužno preliti i u političku promenu. A elita svoj položaj mora da zasluži i to u neprekidnoj borbi.
Za sada elita su samo studenti.
prof. dr Tamara Milenković Kerković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu
