Za svega tri nedelje počinje da se sprovodi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen prošlog marta pomoću kog bi poreznici trebalo da utvrde ko ima koliku imovinu, da li je u skladu sa prihodima i da li je na njih plaćen porez. Ovo nije prvi put da se donose zakoni koji bi omogućili da se vidi da li je imovina stečena legalno, a ostaje da se vidi da li će biti prvi koji će se sprovoditi.
I dok pojedinci izražavaju neku vrstu bojazni da će ovaj zakon biti korišćen za neki svojevrstan obračun sa opozicijom, narodni poslanici iz Leskovca podržali su Predlog izmena i dopuna ovog zakona.
“Zaista se postavlja pitanje odakle jedno ovakvo razmišljanje. U našem narodu postoji jedna mudra izreka koja kaže da dobar čovek misli da su svi dobri, da lopov misli da su svi lopovi, da lažov misli da svi lažu, dakle da svako kreće od sebe. Ja se sada pitam – ovi davaoci ovakvih izjava, ovi opozicioni političari da li bi oni kada bi kojim slučajem bili vlast u ovoj zemlji koristili određene zakone za bilo kakav obračun sa opozicijom? Zaista, zašto bi se neko plašio donošenja jednog ovakvog zakona, bio on vlast ili opozicija u ovom trenutku, ako može da dokaže poreklo svoje imovine?”, pita se narodna poslanica Olivera Pešić iz Srpske napredne stranke.
Ona smatra, a što je kazala i tokom rasprave u Narodnom parlamentu, da je ovaj zakon samo još jedan od alata u odlučnoj borbi koju država Srbija vodi protiv korupcije.
“Ovde smatram da se radi, prosto, o tome da pojedini političari znaju da ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine, da postoje mnogi političari, pogotovo opozicioni političari koji ovakve izjave sada daju u javnost, da kada su ušli u politiku su imali na svoje ime jednu nekretninu, a da danas imaju i preko 30 nekretnina na prestižnim lokacijama u Beogradu i prosto je neko moje ubeđenje da je odatle i ta vrsta nervoze koja se javlja kod njih, jer ovaj zakon bukvalno stupa na snagu za samo nekoliko dana. Ono što je važno da građani znaju jeste da će ovaj zakon omogućiti da se bukvalno za svakog u svakom trenutku može utvrditi da li se obogatio nezakonito i ukoliko se to dokaže, odnosno ukoliko neko ne može da dokaže poreklo svoje imovine, on će morati da u budžet Republike Srbije uplati 75% vrednosti svoje imovine”, kazala je ona.
Sličnog mišljenja je i poslanik Nenad Filipović iz Jedinstvene Srbije, ali je on parlamentu upozorio da će primena zakona pokazati i druge stvari koje mogu dovesti do problema koji će se uočiti njegovom primenom.
“Bitnost ovog zakona sa predloženim izmenama i dopunama je višestruka. Podelio bih važnost ovog zakona i njegove korekcije u dve kategorije. Prvo, ostvarivanje fiskalnih ciljeva i drugo – ciljeva za unapređenje kompletnog sistema. Dakle, unapređenje efikasnosti poreskog sistema potpada pod ostvarivanje fiskalnih ciljeva, jer porezi predstavljaju najznačajniji oblik javnog prihoda, a posebnim porezom od 75% vrednosti imovine na koju se utvrđuje poseban porez i koji direktno ide u budžet Republike Srbije, upravo govori o postizanju fiskalnih ciljeva ovog Predloga izmena i dopuna zakona, što je njegov primarni cilj”, naveo je za govornicom Filipović.
Po njegovom mišljenju, najbitnija je prevencija.
“Mnogo bitnije stvari od fiskalnih ciljeva su oni drugi – nefiskalni ciljevi. Prvo, prevencija. Ovakvim jednim zakonom i rešenošću države da uočene nedostatke zakona što pre otkloni, kao što to činimo danas ovim izmenama i dopunama zakona. Šalje se jasna poruka da će se u korenu sprečiti akumuliranje bilo nelegalno stečene imovine ili imovine koje se ne može utvrditi poreklo zakonitim prihodima, te je to jasan pokazatelj svima onima koji možda misle da će uspeti da takvu imovinu sakriju ili učine nevidljivom, da to zaborave. Oporezivanjem imovine gde se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima je jak i efikasan mehanizam države jer omogućava da takva imovina potpadne pod režim posebnog oporezivanja od 75% njene vrednosti. Drugo, socijalna i ekonomska kategorija zakona se podiže na viši nivo jer socijalni položaj poreskih obveznika se na ovaj način balansira ili se ublažava razlika između poreskih obveznika čija imovina odgovara prihodima koje ostvaruju i onih obveznika gde postoji nesrazmera između imovine i ostvarenih prihoda”, naveo je Filipović.
Kako je objasnio, fizičko lice je poreski obveznik koji poseduje imovinu na koju se utvrđuje poseban porez, a danas idemo i korak dalje, mora da plati porez na sredstva koja su potrošena mimo sticanja te imovine, a u ovom Predlogu zakona se definiše kao – izdaci za privatne potrebe fizičkog lica.
“Time će se još više ublažiti ove razlike. Predložena zakonska rešenja se odnose na sve građane Republike Srbije, dakle ona se ne primenjuju selektivno. Svako ko ima imovinu na koju se utvrđuje poseban porez, koja ovim Predlogom izmena i dopuna zakona je detaljnije pojašnjena dolazi pod udar ovog zakona“, tvrdi on.
Zapravo ova izmena Zakonan predviđa da, ukoliko poreznici utvrde da na prihode kojim je neka imovina stečena nije plaćen porez, oporezovaće se 75 odsto njene vrednosti. U zakonu je određena donja granica koja će se ispitivati, a to je razlika od najmanje 150.000 evra između imovine i prihoda u roku od tri godine.
Izmenama zakona je promenjena formulacija „nezakonito stečena imovina“ u „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“, kako se ne bi pomislilo da je svaka utvrđena razlika u imovini posledica krivičnih dela, mada se tu postavlja pitanje šta to tačno znači s obzirom da je i utaja poreza krivično delo. Inače, svaka utaja veća od 500.000 dinara je krivično delo po zakonu, a ako je najmanji neprijavljen prihod 150.000 evra onda je skoro svaka utaja poreza na toliku sumu krivično delo.
Takođe, izmenama su uvedeni i izdaci za „privatne potrebe fizičkog lica“ koji će se računati kod obračuna prihoda. U zakonu nije utvrđeno kako će se ti izdaci utvrđivati.
