Pojedini sveštenici u Leskovcu pred Svetog Nikolu tražili od vernika da budu adekvatno nagrađeni

Leskovački sveštenici mogu da zarade i do 2.000 dinara za samo jedan tradicionalni čin pre obeležavanja slave ili pred Uskrs osveštavanjwm doma ili vode, a Rešetki se nakon obeležavanja Svetog Nikole javilo više ogorčenih građana koji tvrde da su im sveštena lica ostavljala u kućama pamflete na kojima se savetuju da “adekvatno nagrade za trud”.

Na samom pamfletu u koji smo imali uvid piše da bi svešteno lice trebalo biti adekvatno nagrađeno od domaćina ukoliko vernik insistira na tome da se slavki kolač seče u njegovoj kući, a ne u crkvi.

“Nikada pop nije otišao bez dobre napojnice iz nae kuće, ali ovakvi pamfleti nas zaista vređaju. Sveštenstvo na ovaj način samo doprinosi da se ljudi udaljavaju od crkve. Ja znam našeg sveštenika i da častim više nego što treba, ali pitam se, šta se dešava kada uđe u kuću koja ne stoji dobro finansijski i krpi kraj jsa krajem? I da li uopšte ulazi u takve domove ili ih preskače jer oni ne mogu ‘adekvatno da ga nagrade’”, komentariše jedan od Leskovčana iz Ulice Save Kovačevića kome je sveštenik tokom svetenja vode pred Svetog Nikolu takođe ostavio odštampani pamflet.

Suma koju sveštenici dobijaju zavisi od mogućnosti građana, ali postoje i primeri kada sveštenici imaju utvrđene tarife za ovaj svetovni čin. Iako ne postoje zvanični cenovnici, pojedini sveštenici znaju i da se uvrede ukoliko im za slavu ili drugu priliku ne date iznos koji je on očekivao.

U jednom takvom slučaju pre deset godina, u pet leskovačkih sela u vučjanskom kraju meštani su zahtevali da zamene svog popa za koga su tvrdili da je “nezajažljiv”.

Predsednik Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević naglašavao je ranijih godina da za sečenje kolača ili svetenje vode ne postoji taksa, kao što je to slučaj sa venčanjima, opelima, parastosima, i da bi tu oblast trebalo urediti.

„Trebalo bi uvesti neku simboličnu sumu koju bi domaćin trebalo da plati, ukoliko je u mogućnosti. Ukoliko nije, to ne bi trebalo da bude razlog da se ista usluga ne izvrši, jer na kraju krajeva, to je deo svešteničkog poziva. Sa druge strane, sveštenik ima svoje obaveze i porodicu i treba imati u vidu da i on od pružanja usluga živi. Svešteničke plate, posebno po seoskim parohijama, nisu na zavidnom nivou“, kaže Knežević.

Dok god je običaja, postojaće i naplata usluga sveštenika. Pri tome, trebalo bi uzeti u obzir činjenicu da se sveštenici ne pozivaju da dođu u dom i obave obred – oni to sami čine, najavom nedelju ili dve pred slavu, pri čemu retko koji pravoslavni vernik ovu ponudu odbija.

Lakom računicom dolazi se do cifre koju za nekoliko minuta obreda sveštenik zaradi posetom kod svega nekoliko porodica.