Posle 25 godina rada u opštini Lebane, inspektorka za zaštitu životne sredine i magistar Melani Stevanović tvrdi da je degradirana, ostala bez dela plate, a potom i bez posla nakon što je protiv više javnih preduzeća podnela prijave zbog nepoštovanja zakona o zaštiti vazduha. Pre desetak dana joj je zvanično uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa.
Stevanović u razgovoru za Mašinu kaže da je godinama radila redovne kontrole, upozoravala direktore ustanova i preduzeća na obavezu merenja aerozagađenja i pokušavala da sistem zaštite životne sredine u maloj opštini funkcioniše bez sukoba.
Tokom vršenja inspekcijskog nadzora, ukazala je, takođe, da je jedna od firmi, koja je bila sponzor Opštine Lebane na jednoj od manifestacija, bila neregistrovana.
Kada su prijave otišle u tužilaštvo, Stevanović tvrdi da se sve promenilo.
„Sve je počelo kada sam pustila prijave za privredni prestup. To nisu bile obične prekršajne prijave, već prijave koje idu u tužilaštvo. Radilo se o javnim preduzećima i direktorima tih javnih preduzeća. Godinama sam tokom redovnih kontrola nalagala merenja aerozagađenja, ali po zakonu nisu postupali. Kada sam podnela prijave, tada su počeli problemi“, kaže Stevanović.
Prijave su, kako navodi, podnete protiv pet javnih preduzeća i ustanova u Lebanu – Doma kulture, Sportskog centra, Doma zdravlja, Osnovne škole „Radovan Kovačević“ i objekta „Teodora“ u okviru turističke organizacije Caričin grad. Prema njenim rečima, dodatne kontrole usledile su nakon zahteva organizacije Tim 42 iz Leskovca, koja je tražila informacije o aerozagađenju u više opština juga Srbije.
„Oni su tražili konkretne podatke – šta je rađeno po pitanju aerozagađenja u Lebanu, ko meri, da li postoje zapisnici i kontrole. Ja sam, osim redovnih, uradila i vanredne kontrole svih tih subjekata. Na osnovu tih kontrola i činjenice da nisu postupili po Zakonu o zaštiti vazduha, podnela sam prijave. To je bio početak svega.“
Kaže da se situacija ubrzo promenila i da je praktično ostala bez mogućnosti da normalno obavlja posao.
„Kad je trebalo da se izvrši ponovna inspekcijska kontrola, dobila sam blokadu. Službeni automobil više nije mogao da se koristi kao ranije. Kolege izbegavaju komunikaciju, šef inspekcije neće da razgovara sa inspektorom. Za sve su odjednom bili potrebni posebni dopisi i posebna odobrenja. Bukvalno sam dobila zid.“
Objašnjava da je ranije procedura bila jednostavna – službeni automobil se koristio po potrebi, bez komplikacija.
„Dovoljno je bilo da uzmete ključ i odete na teren. Odjednom to više nije moglo. Pisala sam posebne zahteve za službeni automobil, za kontrolu, za izlazak na teren. A bez toga inspektor ne može da radi.“
U međuvremenu je, kaže, počela da kontroliše i druge subjekte van samog Lebana, nakon prijava građana.
„Ljudi prijave problem, vi izađete na teren i radite ono što svaki inspektor radi. Tako sam dolazila do subjekata koji uopšte nisu bili registrovani za obavljanje delatnosti. Ja im naložim da se registruju, obavestim pretpostavljene, tražim dalje kontrole. Međutim, kada treba da se sprovede ponovni nadzor – ništa. Nema podrške, nema saradnje.“ Tvrdi da je dopisima upozoravala rukovodstvo opštine da se time krši zakon i da je potrebno omogućiti nesmetan rad inspekcije.
„Jasno sam navela da se radi o neregistrovanim subjektima, da se krši zakon i da je potrebno izvršiti kontrolu. Međutim, ništa se nije desilo. Naprotiv, pritisci prema meni postajali su sve jači.“
Jedna od stvari na kojoj je insistirala bilo je i merenje aerozagađenja u samoj opštinskoj kotlarnici.
„Poslala sam dopis svojoj upravi i rekla: ako drugim ljudima nalažemo merenja aerozagađenja, onda moramo prvo da proverimo sopstvenu kotlarnicu. Ne možemo da tražimo od drugih nešto što sami ne radimo. To je zakonska obaveza. Naravno, niko nije reagovao.“
Dodaje da i danas poseduje deo dokumentacije i dopisa koje je godinama slala.
„Imam dopise koje sam slala još 2023. godine za merenja aerozagađenja. Neke papire sam skenirala i čuvala kod sebe, a deo dokumentacije preuzela je komisija koju je formirala načelnica uprave kada sam pomerena sa radnog mesta.“
Nakon prijava – degradacija, smanjenje plate i otkaz
Samo nekoliko dana nakon što su prijave protiv javnih preduzeća podnete, usledilo je prvo rešenje kojim je, kako tvrdi, degradirana.
„Prijave su podnete 24. februara. Već 3. marta dobila sam rešenje o raspoređivanju na drugo radno mesto i smanjenju plate. Posle toga dolazi još jedno rešenje o smanjenju koeficijenta – najniži mogući koeficijent u tom zvanju. Posle 25 godina rada dobila sam platu kao početnik.“
Protiv tih odluka podnela je žalbe i pokrenula postupke pred Upravnim sudom.
„Podnela sam žalbe žalbenoj komisiji i tužbe Upravnom sudu. To su postupci koji i dalje traju. Međutim, paralelno sa tim krenuo je i disciplinski postupak.“
Opisuje da je tokom meseci koji su usledili praktično bila potpuno izolovana na poslu.
„Od maja do avgusta 2025. godine sve je bilo jezivo mirno. Niko ne ulazi u kancelariju, nemam radne zadatke, nemam predmete, nema komunikacije. Sedite na poslu i shvatite da vas sistem polako izbacuje.“ U avgustu prošle godine dobila je rešenje o pokretanju disciplinskog postupka.
„Dala sam pisanu odbranu, tražila izvođenje dokaza i očekivala da se postupak vodi kako zakon nalaže. Međutim, nikakav postupak praktično nije vođen. Posle moje odbrane načelnica uprave donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.“
Na odluku o otkazu podnela je žalbu, a očekuje i nove sudske postupke.
„Pravna procedura će svakako da teče dalje. Podnela sam žalbu žalbenoj komisiji opštine Lebane i posle toga ide sud. Nemam drugi način.“
„Nijedna institucija nije reagovala“
Sagovornica tvrdi da je pre obraćanja medijima pokušala da pomoć dobije od institucija i strukovnih organizacija.
„Prvo sam se obratila Mreži inspektora Srbije, čiji sam jedan od osnivača i član upravnog odbora. Poslala sam sve papire i rekla da imam probleme na poslu i da mi preti otkaz. Udruženje nije reagovalo.“
Nakon toga obratila se i sindikatu.
„Poslala sam dokumentaciju sindikatu uprave i pozvala se na kolektivni ugovor. Međutim, sindikat se praktično ogradio od svega. Predstavnik sindikata u disciplinskoj komisiji dao je mišljenje da je načelnica postupala po zakonu. Ja sam razumela da sindikat treba da štiti prava radnika, a ne prava poslodavca.“
Kaže da se potom, na insistiranje porodice, obratila i kabinetu predsednika države.
„Kabinet predsednika je primio mejl i prosledio ga Ministarstvu rada. Pretpostavljam da će to završiti kod inspekcije rada, ali za sada nema nikakvog odgovora. Pokušala sam da poštujem institucije sistema i da idem redom, ali nijedna institucija nije reagovala.“
Stevanović ističe da je praktično od početka gradila sistem inspekcije zaštite životne sredine u Lebanu.
„Pre 2000. godine ovde nije postojao inspektor zaštite životne sredine. Ja sam praktično osnovala službu i vodila je više od dve decenije. Imala sam sistem rada, planove rada i saradnju sa operaterima.“
Objašnjava da posao inspektora nije podrazumevao samo kažnjavanje.
„Inspekcija nije samo represija. Mi smo godinama radili i savetodavno. Operateri su znali svoje obaveze, dogovarali smo kontrole, poštovale su se procedure. To je funkcionisalo“, priča Stevanović.
Navodi da je inspekcija kontrolisala aerozagađenje, buku, upravljanje otpadom, benzinske pumpe, repetitore i druge izvore potencijalnog zagađenja.
„Ako je trebalo da se meri buka u centru grada, svi su dobijali nalog da mere buku. Ljudi žive tu. Kontrolisali smo benzinske pumpe, jonizujuća zračenja, otpad. Sve je išlo kroz saradnju i poštovanje zakona.“
Dodaje da nije videla razlog da se njen rad problematizuje sve dok prijave nisu stigle do direktora javnih preduzeća.
„To su direktori javnih preduzeća i njima je veliki problem kada inspektor podnese prijavu. Neprijatno je kada direktor javnog preduzeća nije uradio zakonska merenja aerozagađenja dva puta godišnje. Ako ste direktor, morate da znate da je to obaveza.“
Tvrdi da je upravo to razlog svega što joj se dogodilo.
„Mislim da je to jedini razlog. Jedini razlog je rad. Samo rad i zakon. Oni nisu uradili ono što su po zakonu morali 2024. i 2025. godine, a ja sam na to ukazala. I onda se desilo ovo što se sada dešava“, dodaje ona.
Mašina je imala uvid u rešenje o prestanku radnog odnosa Melani Stevanović. U rešenju se navodi nekoliko prestupa zbog kojih je Stevanović dobila otkaz: nedostavljanja pošiljke Opštinskoj upravi Lebane zbog srodstva sa osobom na koju se pošiljka odnosi, nenaplaćivanje novčane kazne po nalogu suda i nepostupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.
Kako bismo proverili navode o mobingu i uskraćivanju mogućnosti rada na terenu inspektorke Stevanović, kontaktirali smo načelnicu Opštinske uprave u Lebanu Tanju Bogdanović, koja je potpisala rešenje o prestanku radnog odnosa.
Za Mašinu je kratko rekla da je na sastanku i da danas neće biti u mogućnosti da razgovara i komentariše ovaj slučaj.
Sto stavjas nos ispod bure rakije i eto sta se desilo napoje
Sram te bilo, ne daju poštenim službenicima da rade svoj posao. Bahatost lokalnih moćnika je zastrašujuća.
Nista gore nego bit bot,koji ce sutra da gladuje kad mafija zapali van.
Istina je drugačija, izgubila je ppsao odnodsno dobila je suspenziji zbog predmeta koje je sakrila za zeta i sestru. Prljava je!
umna ograničenja
Da li inspektorka zna kako se finansira Tim 42? I kako pravdaju sredstva?
Inspektorka ne zna da je Lebane najnerazvijenije, dakle i NAJNEZAGAĐENIJE MESTO. OPŠTINA DUHOVA! Iz koje su davno svi pobegli.
Mogao je neko radniji, stručniji, uvaženiji da joj da nalog a ne neupućeni Tim 42 koji podnese dokaze da je kao uradio nešto i uzme pare bez motike i struke.
Konkretno, jesu li aktivnosti Tima 42 i inspektorke urodile plodom??? Pa nije cilj da Tim 42 zaradi na gradjanskoj muci, niti da inspektorka postane javna ličnost jer su je svi napali, a niko je ne brani.
Cilj je bio zaštita građana. Merenja se i dalje ne rade. Znači dva neuspešna nosioca aktivnosti su džaba krečila, s tim što je Tim 42 bolje prošao. On je zaradio a inspektorka izgubila. A građani, pa oni su odavno gubitnici.
Siromaštvo, sumrak, besparica, bezvolja, su neka obležja Lebane. I baš da se krene od razvoja svesti po pitanju životne sredine mi liči kao kad na neokupanu devojku obučete novu haljinu. Sluh je izostao i kod Tima 42 i kod inspektorke. Posledice jesu strašne po inspektorku, ali očigledno je izostao i razum sa svake strane. Kad već ne mogu da pomognu građanima, da ne odmažu inspektorki.
A Tim bi mogao da od razvijenih mesta očekuje zaštitu životne sredine. Tamo gde ima para moguća su izdvajanja za zaštitu. Ljudi bre leba nemaju da jedu, a ovi ih štite vazduhom. Ko tebe vazduhom, ti njega hlebom.
Bruka!
Melani, zašto ne kažeš istinu, suspenziju si dobiča zato što si čuvala u fijoku prijave za zetaarka i sestru rodjenu Sandru, da zastare. A zet i sestra su zlo za uži deo grada svojim restoranom, najveći zagadjivači! Da se stidiš! Kupila diplomu na privatnom pa misliš da si svemoćna? Ti nemaš obraz, sram te bilo.
Podrska u Vasoj borbi.
Ne samo javna preduzeca vec su i privatne firme pod zastitom radikalske mafije.
Ja godinama se borim sa Michelin Srbija u kome sam diskriminisan,mobingovan,dvaput isterivan a od skoro 14 godina,7 godina proveo preko omladinske i agencije
Inace truju i radnije i grad PIrot koji smrdi na gumu.
Krse zakon na maks i niko reci da napise o tome.