Povećan broj divljih deponija i nesaradnja građana najveći problemi sa kojima se Leskovac suočava prilikom upravljanja otpadom

Debata: „Upravljanje otpadom u Leskovcu: mehanizmi, praksa i izazovi“ održana je juče u prostorijama Centra za stručno usavršavanje u obrazovanju u Leskovcu, a u okviru projekta  „Reforme za dobrobit svih: Učešćem građana ka boljim javnim politikama i održivom socio ekonomskom razvoju“, koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Na debati je udruženje građana Tim 42, kao član radne grupe za izradu Lokalnog plana upravljanja otpadom 2021-2030, predstavilo urađenu studiju iz oblasti Upravljanja otpadom u gradu Leskovcu.

Ana Pecarski (Tim 42) je predstavila Analizu efekata Lokalnog plana upravljanja otpadom na teritoriji grada Leskovca 2010 – 2020. Analiza je pokazala da su ciljevi LPUO 2010 – 2020 slični opštem cilju definisanom u nacrtu LPUO 2021 – 2030 (Smanjiti rizik po okolinu i zdravlje ljudi i životnu sredinu; Smanjiti količinu otpada koja se generiše; Osigurati razmenu kvalitetnih informacija putem Informacionog sistema upravljanja otpadom), što uz činjenicu da nije bilo izveštaja o sprovođenju LPUO 2021-2030 pokazuje da veći deo prethodnog plana nije sproveden u delo, ili su ciljevi tek delimično ispunjeni.

Na početku implementacije prethodnog plana 20% seoskih naselja nije bilo u sistemu organizovanog odnošenja komunalnog otpada. Ovaj procenat je smanjen na 10%. Tokom diskusije, direktor PWW koja se bavi odnošenjem komunalnog otpada na teritoriji Leskovca, Bratimir Nešić izjavio je da postoji otpor građana u seoskim sredinama i da je potrebno u kontinuitetu raditi na edukaciji.

Primetno je povećanje broja divljih deponija (156) što je signal da nešto sa sistemom organizovanog odnošenja otpada ne funkcioniše. Prethodnim planom predviđeno je uspostavljanje odvojenog prikupljanja komunalnog otpada putem centara za sakupljanje komunalnog otpada, Centra za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada i centra za privremeno skladištenje opasnog otpada, što nije realizovano tokom perioda implementacije. Nema ni podataka o vrsti, količini i poreklu građevinskog otpada niti se vodi evidencija iako se ovaj otpad odlaže na nelegalnu privremenu deponiju u Donjoj Jajini suprotno propisima. Planom je predviđeno uvođenje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine što je i realizovano, ali ne postoje javno dostupni podaci o tome koji deo prikupljenih sredstava je uložen u projekte zaštite životne sredine.

U nastavku prezentacije, Petar Đurović, programski menadžer Tima 42 koji je ujedno i član radne grupe za izradu LPUO 2021-2030 predstavio je moguće efekti nacrta Plana upravljanja otpadom grada Leskovca 2021 – 2030.

Petar je naglasio da pri samoj izradi plana nije primenjena dobra praksa, koja je ujedno i zakonska obaveza, obaveštavanja javnosti o pristupanju izradi dokumenta putem internet stranice grada, već je odluka objavljena u Službenom glasniku grada. Takođe, radna grupa je nakon samo 3 sastanka usvojila nacrt „skraćenog“plana u cilju informisanja javnosti (skraćeni plan bi po dosadašnjoj praksi trebalo usvojiti nakon usvajanja plana).

U samoj analizi konstatovano je da se iz nacrta PUO ne vidi trenutni uticaj otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi kako bi se mogle preciznije proceniti koristi izabrane opcije (npr. negativan uticaj deponija na vode, mogućnost širenja zaraznih bolesti i štetne emisije zagađujućih materija, požari i zagađenje vazduha) jer analiza ovog problema nije urađena., Takođe, teško je odrediti troškove planiranih aktivnosti koji se finansiraju iz lokalnog i republičkog budžeta jer postoji nekoliko izvora finansiranja koji nisu jasno razgraničeni u samom nacrtu Plana. Troškovi su podeljeni prema aktivnostima, adekvatni su i u skladu su sa prioritetima definisanim u nacrtu.

Nacrt PUO predviđa određene lokacije za odlaganje određenih vrsta otpada. Opremanje lokacije „Donja Jajina“ za odlaganje građevinskog otpada i njegova legalizacija; izgradnja Centra za sakupljanje posebnih tokova otpada, kabastog i reciklabilnog otpada; izgradnja kompostane na deponiji Željkovac; izgradnja gradskog ili regionalnog postrojenja za obradu otpada životinjskog porekla.

U ovom trenutku ne postoji procena uticaja na životnu sredinu ni za jednu od deponija osim Željkovca, te je moguće negativno delovanje na životnu sredinu kao i otpor lokalnog stanovništva na svim lokacijama.

U prethodnom planu sakupljači sekundarnih sirovina nisu prepoznati kao aktivni akteri u upravljanju otpadom, te je jedna od najvažnijih preporuka da se oni uvedu u sistem upravljanja otpadom. Ovo je naglasio i Zoran Živković, predstavnik udruženja Porečje Vučje koje poslednjih 12 godina aktivno radi na edukaciji sakupljača i pruža im podršku u svakodnevnom radu.

Tokom diskusije, većina govornika se složila sa preporukama izloženim u prezentacijama, kao i navela primere iz ugla javnih preduzeća, građana, udruženja.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!