Povrtari iz Lebana: Deponije su naš jedini siguran kupac

I dok prestonički mediji prenose da je, uz šargarepu i mladi kupus, zelena salata najprodavanije povrće na beogradskim pijacama, povrtari u opštini Lebane svoju ponovo bacaju.

Gotovo da nema povrtarskog domaćinstva u selima plodne lebanske nizije koje, pauzu između dve sezone paradajza i krastavca, ne koriste za uzgoj zelene salate. Plastenici su ionako prazni, zima je, što se radng angažovanja tiče, rasterećenija, a i dobro dođe svaki dinar do početka sezone.

Godinama unazad, međutim, kao po pravilu, povrtari iz ovog kraja, “vajdu“ vide samo od prve dve “ture“ zelene salate, dok ostatak, nakon što danima stoji upakovan u kutije, završi na deponijama.

„Nije u pitanju cena, jer bismo je dali i budzašto. Problem je u tome što je niko neće- ni za džabe. Ili je tržište prezasićeno količinom, ili je država opet uvezla zelenu salatu. Mi se trudimo da je imamo gotovo cele zime, a sad u proleće, kada je njena, da kažemo, prava sezona, nemamo kome da je prodamo“, pričaju za Rešetku povrtari iz Cekavice.

Da je nesigurno tržište za njihve proizvode ozbiljan problem kojim država ne želi da se pozabavi, više nije novost, pa, osim zelene salate, tokom sezone, na djubrištu često završe tone krastavca, paradajza i kupusa.

„Deponije su naš jedini siguran kupac. Kad nemamo kome i ne znamo šta ćemo sa svojim proizvodima, u koje smo uložili novac, vreme i rad, deponije su tu da prihvate sve količine. Dokle ćemo da radimo napamet, uzdajući se u Boga i sreću, niko ne zna“.

Još jedna proizvodna sezona je na pomolu, od dugo najavljivanog skladišno- distributivnog centra u Zelenoj zoni, nema ni traga, pa je sva prilika da će povrtari u novi ciklus opet ući kao grlom u jagode, ne znajući ni da li će, a kamoli kome moći da prodaju svoju muku.

S.Stojiljković

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!