Par meseci pošto je snimio album “Poslednji kralj Balkana“ (The Last King of Balkans), Ljubiša Stojanović Luis, nastradao je u saobraćajnoj nesreći kod Feketića. Ostavio je iza sebe brojnu porodicu i hitove, pleneći jedinstvenom pojavom i specifičnim glasom
Rodio se 25. juna 1952. godine, kao Ljubuiša Stojanović, a nepunu deceniju kasnije, zbog uspešnih imitacija Luja Armstronga, dobija nadimak Luis, po kome će ga svi prepoznavati. Završio je srednju muzičku školu u Nišu, a potom i Akademiju muzičke umetnosti u Breogradu.
Sa nepunih 17 godina postaje član Niškog udruženja zabavne i džez muzike, a na festivalu u Knjaževcu, 1971., osvaja prvu nagradu za moderan aranžman popularne sevdalinke “U Stambolu , na Bosforu“, što je i početak njegovog uspešnog spajanja srpskog folklora i džeza.
Ozbiljnu afirmaciju donosi mu pobeda na pop festivalu u Japanu, gde u velikoj konkurenciji izvođača iz celog sveta, trijumfuje kompozicijom baziranom na folkloru jugoistočne Srbije.
Prvi album- Ne kuni me, ne ruži me, majko, snimio je 1982. godine i on je prodat u dijamantskom tiražu.
Ređaju se ploče i nastupi, od koji su oni humanitarnog karaktera, postali tradicionalni. Svake godine je prihod sa koncerta u Negotinu uplaćivao deci bez roditeljskog staranja, a 1985. godine celokupnu zaradu sa solističkog koncerta šalje za gladnu decu Etiopije.
Iako je važio za zvaničnog začetnika žanra etno-pop, njegovu muziku voleli su svi, pa je često nastupao i na manifestacijama koje neguju potpuno drugačiji muzički ukus: Exit, Beer fest i druge.
Luis je u karijeri osvojio brojne nagrade, a kada su mu se i zvanično otvorila vrata međunarodne muzičke scene, poginuo je, na današnji dan, u saobraćajnoj nesreći kod Feketića. Sahranjen je 4. avgusta, na groblju Zbeg, u Borči.
Njegov sin Marko, sa istim nadimkom, jedno od šestoro dece, takođe je muzičar.
S. Stojiljković
Izvor i foto: Wikipedia
Dva koplja iznad Tome