„Krizni školski semafor“, alat, koji je pokrenula Unija srednjoškolaca Srbije, meri stanje prava učenika, nastavnika i roditelja u srednjim školama širom zemlje. U tri srpske škole situacija je kritična, a dve su svrstane u kategoriju ugroženih
Već prvi podaci, koji obuhvataju pet škola iz različitih gradova, pokazuju zabrinjavajuću sliku – tri škole ocenjene su crvenom bojom, što znači da su prava učenika i zaposlenih ozbiljno narušena, dok su dve ocenjene žutom, što ukazuje na prisustvo pritisaka i nestabilnosti.
Prema oceni UNSS-a, Peta beogradska gimnazija dobila je najnižu prosečnu ocenu (1,25), dok su Gimnazija „Uroš Predić“ iz Pančeva i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada takođe ocenjene kao škole u kritičnom stanju (1,75). Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ (2,25) i Valjevska gimnazija (2,00) svrstane su u kategoriju „ugroženih“, gde strukture delimično funkcionišu, ali pod pritiscima.
Krizni semafor meri stanje u četiri oblasti: institucionalna stabilnost, otvorenost odlučivanja, sloboda izražavanja i zaštita i bezbednost. Boje semafora prikazuju opšte stanje u školi: zeleno je stabilno, žuto je ugroženo i crveno je kritično.
Iz UNSS-a navode da je cilj alata da se zabeleže institucionalni problemi, a ne pojedinačni incidenti, te da rezultati predstavljaju osnovu za međunarodno zagovaranje i odgovorno delovanje Ministarstva prosvete u rešavanju sistemskih propusta.
„Ovaj alat pokazuje gde sistem obrazovanja puca i gde su potrebne hitne reakcije. To je signalni sistem, a ne spisak krivaca. Naše škole treba da budu mesta slobode, a ne pritisaka i straha“, poručuju iz UNSS-a.
Iz UNSS su najavili da će u narednom periodu redovno objavljivati informacije kako bi obavestili javnost o stanju prava aktera obrazovanja.
Metodologija Kriznog školskog semafora počiva na načelima transparentnosti, anonimnosti, verifikacije i učeničkog učešća. Svi kriterijumi prema kojima se škole procenjuju javno su dostupni, a prikupljanje podataka odvija se najmanje jednom mesečno uz potpunu zaštitu identiteta učenika, roditelja i nastavnika ili običnih građana koji dele svoja iskustva. Svaka prijava prolazi kroz proces provere iz više izvora – od javno dostupnih informacija i lokalnih UNSS kontakt tačaka, do anonimnih prijava koje dostavljaju članovi školskih zajednica.
U pojedinim školama zabeležene su smene direktora i nastavnika bez obrazloženja, ograničavanje javnog izražavanja učenika i zatvorenost školskih odbora. UNSS upozorava da većina škola nema funkcionalne mehanizme zaštite, poput poverenika ili sigurnog kanala za prijavu pritisaka, i da su slučajevi autocenzure sve češći.
Kako je za Rešetku potvrdio Aleksandar Nikolić iz UNSS-a, trenutno se obrađuju podaci za Ekonomsku školu u Leskovcu i uskoro će ocena poštovanja prava u ovoj obrazovnoj ustanovi, biti dostupna javnosti.
Krizni školski semafor već je dostupan javnosti na sajtu https://www.srednjoskolci.org.rs/krizni-semafor/, gde se mogu pregledati ocene i opisi slučajeva po školama.
S. Stojiljković
A kada je po redu Gimnazija u Leskovcu?