Reditelj Pavle Vučković i scenarista Predrag Đurđević, zajedno sa 17. Leskovačkim internacionalnim festivalom filmske režije, osmislili su radionicu koja nije namenjena samo studentima, već svima koji žele da se bave filmom, imaju scenario i žele da ga realizuju.
Reč je o prvoj radionici koja je okupila mlade iz Srbije i regiona. Za radionicu je najbitnije da, bez obzira u kojoj je fazi scenario i na koliko je strana, postoji tekst na kojem može da se radi.
“U fokusu radionice nije samo scenario, već i finansiranje, distribucija, režija, svi aspekti i faze kroz koje scenario prolazi. Inače su radionice uglavnom fokusirane na scenario i to zaista unapredi priču i pomogne oko finansiranja projekta, međutim pored svega toga neophodni su rediteljska eksplikacija, tritmenti, sinopsisi, a zatim dolazi snimanje i sve ostalo jer vi konstantno imate reviziju tekstova. Mi smo želeli da pokrijemo sve te faze i da predvidimo potencijalne probleme i u finansiranju, i u budžetu, režiji, a kasnije i u montaži. To je i moje iskustvo sa prethodnih filmova, scenario je menjan u svim tim fazama. Bitno je da ljudima pomognemo i iz tehničkog i iz kreativnog ugla. Takođe je jako bitno scensko značenje slike”, kaže Pavle Vučković, moderator radionice, reditelj i selektor programa ’’Mladi autori u fokusu’’ i ’’Studentski film’’.
Scenarista Predrag Đurđević, moderator radionice i član žirija programa ’’Studentski film’’, primećuje da studenti na dosta ličan način biraju teme, pa su se zbog toga trudili da u njihovim idejama pronađu univerzalnost.
“Savetujemo ih kako da dođu do nečega što je viši nivo od studentskog filma, kako da uđu u profesionalni život sa svojim scenarijima, kako da pronađu producenta koji će obezbediti novac za snimanje filma. Usmeravamo ih ka fodovima, da scenariji budu što pre spremni za realizaciju. Primetio sam da među radovima nema društveno kritičkih tema, da se mladi bave ličnim problemima njihovih generacija. Očigledno generacije nisu okrenute društvenim zbivanjima, ne interesuje ih politika, što me čudi, jer naša kinematografija jeste poznata u nekim najuspešnijim periodima po ruštveno angažovanim temama. Ali, svaka generacija nosi nešto svoje. Takođe se trudimo da imaju više slojeva u priči, da se iz nekog drugog, trećeg plana oseti i neka angažovanost”, dodaje.
Ana Vučićević iz Čačka je završila osnovne studije dramaturgije na FDU, a sada je na masteru režije na istom fakultetu. Za LIFFE ju je preporučio profesor Stefan Arsenijević, a u Leskovcu radi na razvijanju svog dugometražnog filma ’’Rođen u cveću livada’’. Scenario, koji je napisala na trećoj godini studija kod mentora Đorđa Milosavljevića, podržao je Filmski centar Srbije. Pošto je treća godina usmerena ka žanrovima i ona je bila uslovljena da poštuje pravila žanra.
“Napisala sam melodramu, ljubavnu priču u socijalnom kontekstu, smeštenu u 60-te godine prošlog veka. Inspirisana je životom mog dede ali sam dosta toga nadogradila i izmislila. Glavna linija i glavni lik je moj deda. Meni je značajno da na ovim radionicama shvatim kako da objasnim svoju priču, da vidim kako drugi reaguju na moju priču i da naučim kako da je najbolje predstavim. To je izuzetno važno zbog konkursa, prezentacije i promocije projekta, i upravo na tome radim. Ja znam da to ne može da se snimi sutra, ali mi je važno da taj projekat održim u životu i da se priča o tome i da kada jednog dana bude snimljen ljudi znaju da su bili deo toga kao učesnici ili mentori”, zaključuje ona.
Ana Vučićević je letos snimila diplomski film ’’Bazen rupa’’ i koji će verovatno izaći sledeće godine. U filmu ’’Bazen rupa’’ je iskopana rupa i pokrivena najlonom i tu sipana voda. Na taj bazen odlaze dve tinejdžerke koje se razočaraju i u bazen, jer su mislile da je super cool bazen, ali je bazen bez veze. Na taj bazen ih je pozvala zajednička simpatija. I kao što se razočaraju u bazen, razočaraju se i u njega.
