Pod biološkim minimumom se podrazumeva pad količine kiseonika u vodi ispod graničnih vrednosti, što za posledicu ima negativan uticaj na celokupan biljni i životinjski svet rekama, jezerima i barama. Intervencija je, u slučaju Veternice moguća ispuštanjem rezervi vode iz Barja, ali je Jablanica, nažalost, prepuštena sudbini
Iako može biti izazvana i drugim faktorima, kao što je zagađenje, ova pojava se dešava najčešće tokom sušnih leta. Rastvoreni kiseonik je neophodan za život svih organizama u vodi, uključujući ribe, beskičmenjake i mikroorganizame. Nedostatak ovog gasa može dovesti do uginuća živih bića, ali i narušavanja ravnoteže vodenog eko sistema:
“Zdrav rečni ekosistem ima zasićenost kiseonikpm od 8-10 miligrama po litru, a donja granica je 5. Granična i sve niže vrednosti, potvrđuju biološki minimum, koji sve nas brine. Mi radimo monitoring četiri reke na području grada Leskovca. Veternicu pratimo na šest mernih mesta, Južnu Moravu na dva, Vučjanku, takođe, na dva i Jablanicu na jednom mernom mestu. Prema poslednjim rezultatima, jedino je Jablanica imala zasićenost od 6 miligrama po litru, dok je u ostalim rekama izmerena vrednost od 7 mg/lit, kaže za Rešetku Bobana Stošić, biolog iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
Osim niskog vodostaja, Jablanica je “sakupljač“ svih otpadnih voda, od Medveđe, preko Lebana do i kroz teritoriju Leskovca. Na mernom mestu kod mosta u Vinarcu, kiseonički režim je uvek najmanji:
“ U julu prošle godine smo tamo zabeležili graničnu vrednost od 5,5 mg/lit, što je zamalo bio biološki minimum. Znamo šta se tada dešava: pomor riba i izumiranje planktona. Jun je topliji od prošlogodišnjeg, ali još uvek nemamo rezultate merenja, a leto sa, kako se najavljuje, tropskim temperaturama, tek počinje. Biološki minimumi su karakteristični za jul, avgust i prvu polovinu septembra. Za sada nema razloga za brigu, ali čekamo nove parametre, da vidimo koliko su visoke junske temperature uticale na vrednosti“.
I dok na meteorološke faktore ne možemo da utičemo, na druge, posebno ljudski nemar, svakako možemo i moramo, ističe Bobana Stošić:
“ Nažalost, naše reke su postale odlagališta najraznovrsnijeg otpada. Ako tome dodamo fekalnu kanalizaciju, fabrička i ispuštanja otpadnih voda iz štala, onda imamo problem. Svaki vodotok ima svojh ciklus samoprečišćenja, odnosno mikroorganizme koji mogu prečistiti vodu do nekog nivoa. Oni u tom procesu troše kiseonik i što je veće zagađenje, to je njima potrebno više kiseonika. Svi moramo da promenimo odnos prema prirodi, posebno vodama i da što više pošumljavamo rečne slivove. Na bilo kakvo prljanje reka, potoka i jezera, mora postojati nulta tolerancija“.
Stošićeva citira naučnike koji tvrde da će narednih deset godina biti presudno u očuvanju životne sredine. Posle toga, ništa više nećemo moći da spasimo:
“Klimatske promene su nam se već desile i od 2019. više ništa nije isto. Moraćemo da menjamo navike u svemu, počev od sistema grejanja i hlađenja do novih biljnih kultura koje ćemo uzgajati. Industrija će biti drugačija. Dakle, ili ćemo se prilagoditi ili ćemo osetiti najstrašnije posledice“.
Kako se interveniše u slučaju biološkog minimuma?
“ Što se tiče Veternice, u slučaju sušnih perioda i malog dotoka vode, štiti se i hidroakulumacija “Barje“, pa se povlače rezerve koje se prikupljaju tokom sezone kiša. Tačnije, na pretnju biološkim minimumom, leskovački “Vodovod“ ispušta određene količine vode u Veternicu. Što se tiče Jablanice, ona je, nažalost, prepuštena ćudljivosti prirode i ljudskoj savesti, jer nema svoju akumulaciju“.
Kako u okolini Leskovca postoje i bare, koje predstavljaju posebne i, uglavnom zaštićene, eko sisteme, pitali smo u kakvom su stanju ove stajaće vode i dobili odgovor da su poslednja merenja pokazala da razloga za brigu, za sada nema.
Suzana Stojiljković
