Prosečan broj bodova koje su učenici ove godine ostvarili na testu iz maternjeg jezika na završnom ispitu iznosio je 10,67 poena, što je za 0,88 manje u odnosu na prethodnu godinu, upozorio je Forum srednjih stručnih škola.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ocenio je da ovakav pad rezultata ne sme da bude zanemaren i da je neophodno utvrditi razloge zbog kojih učenici pokazuju sve slabije rezultate na završnim ispitima.
„Direktori škola, nastavnici, stručne službe i Ministarstvo prosvete moraju da se zapitaju zbog čega rezultati iz godine u godinu pokazuju zabrinjavajuće trendove „, naveo je Antić.
On smatra da poseban problem predstavlja nedovoljno razvijanje kritičkog mišljenja, funkcionalne pismenosti i sposobnosti samostalnog zaključivanja kod učenika.
Prema njegovim rečima, ukoliko đaci tokom školovanja ostvaruju veoma dobre i odlične ocene, a na završnim ispitima postižu slabije rezultate, potrebno je preispitati i način izvođenja nastave i sistem ocenjivanja.
Antić ukazuje da bi trebalo analizirati da li je obim nastavnog gradiva prilagođen uzrastu učenika, ali i da li su kriterijumi ocenjivanja jednaki u svim školama.
„Sve češće se postavlja pitanje da li postoji inflacija odličnih ocena i da li školske ocene uvek realno odražavaju nivo znanja učenika“.
Predsednik Foruma ocenjuje da obrazovni sistem mora ozbiljno da pristupi ovom problemu.
„Kada obrazovni sistem beleži ovakve rezultate, neko mora da preuzme odgovornost“, poručio je Antić.
On je zaključio da je u interesu učenika, roditelja i celokupnog društva da se utvrde uzroci slabijih rezultata i sprovedu konkretne mere koje će doprineti kvalitetnijoj nastavi, objektivnijem ocenjivanju i boljem znanju budućih generacija.
Za ovakav uspeh ili neuspeh treba pitati školsku upravu i roditelje. Roditelji hoće ocene pošto-poto, savetnici/e iz školskih uprava insistiraju na igranju sa učenicima. I to bi bilo sve u redu kada bi se na prijemnom polagale igre „ide maca pored tebe“, „žmurke“, i tako dalje.
Ali, ne polažu se igre nego je potrebno znati i razmišljati.
Kad je kriterijum u pitanju, sasvim je jasno da su prosvetni radnici izloženi neviđenom pritisku sredine, kako roditelja i učenika, tako i uprave škola, a za platu koja je ispod prosečne plate u Republici Srbiji samo će lud čovek sebi praviti neprijatelje u sredini u kojoj živi.
Od 2000. godine, nakon ukidanja pedagoških zavoda koji su vršili stručni nadzor nad radom u školama, ušli smo u fazu deformacije našeg obrazovanja.
Imamo savetnike po školskim upravama koji se razumeju u sve, izuzev da održe čas i da pokažu kako treba raditi.
Sumrak!