Porodica Ratković iz Donje Jajine kod Leskovca već 4 decenije gaji ruže. Jedini su u Jablaničkom okrugu proizvođači sadnica „kraljice cveća“. Suša i izuzetno visoke temperature ove godine skratile su berbu rezanog cveta.
“Od malena je okružen ružama. Gaji ih s ljubavlju, koju je uz znanje i iskustvo Marko preneo supruzi Marijani. I njihova 7-godišnja ćerka Mila uživa u mirisu ruža i pomno prati svaki korak u proizvodnji”, piše javni servis.
Na jednom hektaru u Donjoj Jajini kod Leskovca porodica Ratković godišnje proizvede 40.000 sadnica i trostruko više rezane ruže. Ove godine zbog suše i jakih toplotnih talasa čak 2 meseca ranije zavrašavaju berbu.
Marko Ratković, proizvođač ruža iz Donje Jajine kaže da proizvodnja ruža zahteva konstantan rad i konstantnu edukaciju, jer je svaka godina – godina za sebe.
“Mora se stalno usavršavati i to radimo iz ljubavi, iz zadovoljstva. Što se plasmana tiče, plasman za sada imamo. Što se zarade tiče, zarada je tolika da ne bi išli da radimo po fabrikama ili u nekim firmama. Eto gazde smo na svom imanju. Mi smo druga generacija. Nastavljamo tu tradiciju”, ističe Marko.
Rad i trud su veliki, kao i ulaganja. Svake godine oko 30.000 evra. Trećina novca ide za podlogu divlje ruže, koja im stiže iz Mađarske. Potom je kaleme. Do formiranja sadnice prođu 2 godine.
“Naredne godine reže se ta divlja ruža, onda se formira pitoma gde bi trebalo da ima odgovarajući broj izbojaka da bi zadovoljilo kvalitet za tržište”, navodi Marko Ratković.
Okopavanje, orezivanje, zaštita, berba. Često su u plastenicima i na polju 18h dnevno. Ruža voli sunce i vodu, ali traži i posebnu negu i pažnju.
Marijana Ratković, Markova supruga kaže da ruža jeste kraljica cveća i jeste mnogo zahtevna. Objašnjava:
“Osetljiva je, mora mnogo da se vodi računa, da se prska, i da se sve radi oko nje. Jako, jako je osetljiva. Bukvalno kad neko bude oko nje posle mora da se obrađuje i da se prska i da stvarno tako radi”.
Početkom novembra čeka ih veliki posao, vađenje i pakovanje sadnica. Čajevke, polijante, mini ruže i puzavice sa imanja Ratkovića odlaze u Rusiju, Holandiju kao i u markete na jugu zemlje. Sa povećanjem potražnje planiraju i proširenje proizvodnje.
