„Sa kompanijom ‘Jura’ radnici i sindikati imaju problema od trenutka njihovog dolaska u Srbiju“

Predstavnike naše vlasti treba da bude sramota što je jedan od zahteva radnika u štrajku i obezbeđivanje toalet papira. Svi zajedno treba da postavimo pitanje – Da li bi ovo bilo moguće i u jednoj evropskoj državi. Sigurno ne, komentariše trenutnu situaciju u leskovačkoj “Juri” predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić za Mašinu.

Radnice i radnici fabrike kompanje “Jura” u Leskovcu su pre nekoliko dana započeli štrajk koji se prvo odvijao u vidu jednosatnih obustava rada, a u prethodnih par dana je prerastao u potpunu obustavu radnog procesa. Štrajk predvodi Samostalni sindikat metalaca Jure Leskovac koji broji oko 800 članova i članica od nešto više od 3100 zaposlenih.

Predsednica ASNS-a kaže da će taj sindikat sigurno biti jedan od učesnika protesta ispred resornog ministarstva ukoliko to bude organizovano.

„Oštrica naše borbe treba da bude usmerena prema našim vlastima, koje dozvoljavaju ovakav odnos i ponižavanje naših građana od strane kompanija čiji je jedini interes profit“, rekla je Savić.

Ipak, ona podseća da odgovornost snose i građani Srbije – „rukovodioci u kompaniji Jura koji zarad svojih bonusa i privilegija zatvaraju oči nad svim dešavanjima u fabrici“.

Savić za Mašinu kaže da su njihovi problemi sa ovom kompanijom počeli kada su pokušali da formiraju sindikat.

„Počele su pretnje, ucene i zastrašivanja ljudi koji su bili inicijatori organizovanja sindikata. Svi oni koji se nisu uplašili uglavnom su završili na ulici. O svim ovim problemima smo obavestili nadležna ministarstva, pozivali inspekciju i uvek dobijali odgovore da je u Juri sve u redu i da se radi po zakonu“, kaže Savić za Mašinu.

Iz tih razloga naša sagovornica smatra da najveću odgovornost za stanje u Juri i položaju zaposlenih snose državne institucije koje su zanemarile sopstvene građane zarad strane kompanije i njenog profita.

Ona pojašnjava da su kompaniji Jura građani Srbije dali velike subvencije, besplatno zemljište i infrastrukturu dok je istim tim građanima Jura dala minimalne zarade, grubu eksploataciju, zabranu sindikalnog organizovanja i uskraćivanje odlaska u toalet.

Podsetimo, zahtevi koje su izneli štrajkači a za koje poslodavac tvrdi da nema kapaciteta da ispuni su: povećanje plate u iznosu od 20%, obračun bonusa na prisutnost po danu prisutnosti na radnom mestu, povećanje naknade za topli obrok na 400 din neto, opredeljivanje dodatnih 5.000.000 din na mesečnom nivou za sredstva za higijenu u toaletima na nivou cele kompanije.