Saobraćajni džumbus je „malo dete“ za haos, koji su brojne nadležne komisije za imenovanje ulica i vlasti od kojih su imenovane, ostavile za sobom. I dok su, brže-bolje, pojedine prekrštavale, u skladu sa promenama, novim vetrovima i trendovima, odnosno političkim kompromisima ili isključivošću, u druge se, ko zna iz kog razloga, ni slučajno nije diralo.
Nije, da pojasnim, ova epizoda produkt potrebe za revanšizmom, još manje je posledica ksenofobije autora, već jednostavno želja da se pod lupu stavi rad skupštinskog tela, a nije jedino, koje isti otaljava, lišeno znanja stručnjaka, pre svega istoričara, neopterećenih trenutkom i strahom od odmazde.
Tako je komunistički režim, po preuzimanju vlasti, rešio da raskrsti sa prošlošću potpuno, pa i preimenovanjem svih ulica koje su, u nazivu, imale veze sa monarhijom, crkvom, te, u pojedinim slučajevima, i sa bližom i daljom istorijom grada i države.
Posle njih su došli nekomunisti, a i oni su imali svoje razloge za obračun sa prošlošću, makar i preko naziva ulica, ali vrlo selektivno i bez ikakvih kriterijuma. Tako smo sa bulevara i trgova uklonili Tita iliti Maršala, ali su nam ostali Moše Pijade, Kardelj, Sava Kovačević i mnogi drugi. Nemam ništa protiv, samo pitam, po kom ključu?
Opet promena, vraćamo imena kraljeva i kraljica, svetaca, crkava i manastira. I opet, nemam ništa protiv, samo želim da znam – po kom ključu.
I dok su se vlasti, političke doktrine i pogledi na svet menjali, sve garniture, ovde pre svega mislim na lokalne, nisu se suštinski, a još manje zdravorazumski, mešale u posao ranije pomenutog skupštinskog tela koje se bavi imenovanjem ulica. Zbog toga, u ovom trenutku, u Leskovcu ima 38 ulica, koje nose naziv po nekom od pojmova iz bivše SFRJ. Na popisu su, između ostalih, Bosanska, Vardarska, Zagrebačka, Ljubljanska, Kumrovačka (Kumrovec je rodno mesto J.B.Tita, kome smo, inače, oduzeli bulevare i trgove), Porečka, Dalmatinska, Slovenačka, Dubrovačka, Zadarska, Istarska, Lička, Celjska, Bledska, Pazinska, Sarajevska, Podgorička i Titogradska, Skadarska, Skopska, Primorska….itd.itd.
Kozaračku, Igmansku, Romanijsku i Sutjesku im, zbog mitske prošlosti, opraštam.
Verovatno je suvišno pitati da li i u jednom od pomenutih gradova postoji Leskovačka ulica. Ako je, nekim čudom, negde i postojala, davno je preimenovana.
Ono što je još poraznije, jeste da ovdašnje ulice nose imena bar 30-ak srpskih gradova i opština, a samo njih šest: Beograd, Niš, Valjevo, Vranje, Subotica i komšijsko Vučje imaju -Leskovačku ulicu.
Nemaju je Zaječar, Vršac, Zrenjanin, Jagodina, Novi Sad, Pančevo, Užice, Smederevo…..ali ni Vlasotince, Lebane, Bojnik i Crna Trava.
U njihove razloge ne ulazim, ali pitam: Gde je tu reciprocitet i da li je bilo važno dati ime ulici, bilo kakvo, samo da je skinemo s vrata?
O zaboravljenim ljudima, koji su nas svojim delima zadužili, makar se to nekome i ne dopadalo, duplim imenima, ulicama koje se zovu po brojevima i ostalim ingenioznim rešenjima – u sledećim epizodama.
S.Stojiljković
Koji saobracajni inzenjer se bavi postavljanjem lezecih policajaca,ovo najnovije sa onim „macijim ocima“ na prelazima je tek za neko struco lice presedan za ostavku.Jasno je ko je narucio da mu stavi pred opstinu,ali ova plastika za 800evra po prelazu je ljudi neverovatna igra sa inteligencijom gradjana.Postajemo kaubojski grad,ulice do pola jedno,od pola drugo ime,negde lezeci na svkih nekoliko metra,negde ni za lek,od gradskog saobracaja ni g,neki autobus kruzi jezivo prazan,ali Sinkove i Bobiste odeseni,taksijem idemo na posao ujutru..
Zašto komunalna inspekcija (ili policija) ne rešavaju nepropisni parkiranje u ul. Pana Đukića (ispred opštine), kad već saobraćajna policija neće ili ne može?