Način i vreme u koje se građani, privrednici, udruženja, organizacije i mediji pozivaju na radni sastanak, na kome će biti predstavljen Nacrt odluke o javnim raspravama, potvrđuje ono što se, nažalost, godinama unazad redovno dešava i što bi moglo poneti zajednički naziv „reda radi“
Poziv je medijima stigao jutros u 7 sati i 30 minuta, a radni sastanak je zakazan za 15 sati. Ako je Programom javne rasprave već predviđen otvoreni sastanak sa stručnom i zainteresovanom javnošću, zar je bilo teško poziv uputiti ranije, a da ne govorimo o tome da putem medija, potencijalni učesnici nisu ni obavešteni o njegovom održavanju:
“ Istina je da je Program objavljen na zvaničnom sajtu grada, ali je pitanje ko to, zapravo, čita. Iz lokalne samouprave se javnost, putem medija, obaveštava o najrazličitijim stvarima, od kojih su neke, po mom mišljenju, potpuno nebitne, a ovako važna tema je, čini se, prošla ispod radara. Sam Nacrt odluke nije dugačak, niti komplikovan za razumevanje, ali je ovde nešto drugo alarmantno. Da i ovaj sastanak, koliko god bi se javnost složila sa njegovom sadržinom, doživljava sudbinu svih javnih rasprava – pozvati javnost reda radi„, smatra novinar i urednik portala Rešetka, Dragan Marinković.
Sličnog mišljenja je i bivši narodni poslanik i opozicioni odbornik u Skupštini grada, Nebojša Cakić:
“ Institut javne rasprave je u naše zakonodavstvo ušao u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i sam njen smisao je da se građani i zainteresovana javnost upoznaju sa određenim zakonom. Moram da priznam da se, po pravilu, i ne samo na lokalu već i na republičkom nivou, rasprave sazivaju na način kako niko ne bi čuo i kako niko ne bi znao, jer je to najjednostavniji način da se „progura“ neki zakonski akt. Govorimo, dakle, o jasnoj nameri da se ispuni forma, a da, po mogućstvu, ne prisustvuje niko„.
Cakić tvrdi da javne rasprave vođene u Leskovcu poslednjih godina fingiraju odnos sa građanima i zainteresovanim subjektima:
“ Umesto zainteresovanih građana, kojih je do sada bilo, ali u malom broju, uglavnom dolaze ljudi sa unapred određenim zadatkom, pa dobijamo farsu od javne rasprave. Vlast, sakrivena iza pojedinaca, daje predlog, pa ga onda usvoji ili se o njemu pozitivno izjasni, a realne primedbe nikada ne budu ozbiljno razmatrane, a kamoli uvažene. Ne sećam se da je ijedan, ili je vrlo mali broj akata, doživeo bilo kakvu izmenu ili dopunu u odnosu na prvobitno predloženo rešenje, što javne rasprave zaista čini pukom formalnošću„.
Pomenuti otvoreni sastanak zakazan je za 15 sati, a Nacrt odluke o javnim raspravama dostupan je na zvaničnom sajtu grada.
S. Stojiljković
