Cene hrane u Srbiji dostigle su 96,6 odsto proseka Evropske unije, dok je prosečan nivo svih cena proizvoda i usluga za ličnu potrošnju oko 60 odsto EU proseka. Istovremeno, prosečan dohodak stanovništva nije ni na polovini evropskog proseka.
Cene hrane u Srbiji približavaju se evropskim mnogo brže nego cene drugih proizvoda i usluga, pokazuje najnovija studija Fiskalnog saveta „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“, na koju se poziva Forbes Srbija.
Prema podacima iz analize, cene prehrambenih proizvoda u Srbiji dostigle su 96,6 odsto proseka EU, što ih svrstava među najviše u centralnoj i istočnoj Evropi.
U isto vreme, hrana je u Srbiji skuplja nego u 11 zemalja centralne i istočne Evrope.
Posebno je upadljivo poređenje sa zemljama iz neposrednog okruženja. U Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj cene hrane kreću se oko 92 odsto proseka EU, dok su u Srbiji još više.
Evropske cene, ali ne i evropske plate
Fiskalni savet ukazuje na fenomen karakterističan za manje razvijene zemlje – cene mogu da sustižu razvijenije zemlje brže nego što ih sustižu prosečni dohoci stanovništva.
Kada se uporede sve cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju, Srbija je 2024. godine bila na gotovo 60 odsto proseka EU. To je više nego u Rumuniji, gde je nivo cena bio 55,1 odsto, i Bugarskoj sa 55,7 odsto.
Međutim, kada je reč o dohocima, slika je znatno nepovoljnija.
Prosečan dohodak u Srbiji nije dostigao ni polovinu proseka EU, a prema analizi je za oko 15 procentnih poena niži nego u Bugarskoj, koja je ekonomski najmanje razvijena članica EU.
Poseban problem predstavlja činjenica da hrana i bezalkoholna pića čine oko trećine prosečne potrošačke korpe u Srbiji, zbog čega visok nivo njihovih cena ima direktne socijalne posledice.
Koja hrana je u Srbiji skuplja od evropskog proseka?
Prema analizi Fiskalnog saveta, u šest od deset kategorija hrane cene u Srbiji su iznad proseka EU.
Najveće odstupanje zabeleženo je kod ulja i masti, čije su cene oko 20 odsto iznad evropskog proseka.
Sledi kategorija šećera, džemova i slatkiša, sa cenama oko 15 odsto iznad proseka EU.
I kod proizvoda sa većim stepenom prerade postoje značajna odstupanja. Gotova hrana i drugi prehrambeni proizvodi, kao i mleko, mesne prerađevine i jaja, skuplji su oko osam odsto u odnosu na evropski prosek.
Sa druge strane, pojedine kategorije i dalje su jeftinije nego u EU. Cene povrća su na oko 90 odsto proseka EU, dok su žitarice, voće i meso na oko 85 odsto.
Ipak, i kod njih postoji trend približavanja evropskim cenama. Kao primer Fiskalni savet navodi meso, čija je cena u odnosu na EU prosek porasla sa 81,5 odsto u 2022. na 88,5 odsto u 2024. godini.
Zašto su cene hrane toliko visoke?
Fiskalni savet navodi nekoliko razloga zbog kojih bi, imajući u vidu stepen razvijenosti Srbije, cene hrane trebalo da budu osetno niže.
Srbija je, prema analizi, dostigla tek oko polovine nivoa razvijenosti EU. U manje razvijenim zemljama niže zarade, operativni troškovi i slabija kupovna moć stanovništva po pravilu utiču na niži apsolutni nivo cena.
Primer su upravo Bugarska i Rumunija, gde su cene hrane, prema podacima iz studije, značajno niže nego u Srbiji.
Drugi argument je činjenica da je Srbija tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da domaća proizvodnja premašuje potrebe domaćeg tržišta, pa bi, kako navode autori, ekonomska logika nalagala da veća ponuda vrši pritisak na snižavanje cena.
Treći razlog su visoke državne subvencije za poljoprivredu, koje su prethodnih godina povećane na nivo od oko jedan odsto BDP-a.
Međutim, autori ocenjuju da se takva ulaganja nisu dovoljno jasno odrazila kroz veću produktivnost, stabilniju ponudu i manje pritiske na cene.
„Zidanje“ cena počinje već na njivi
Iako se najveći deo javne rasprave o skupoj hrani uglavnom vodi oko trgovinskih marži, analiza Fiskalnog saveta ukazuje da problem ne počinje tek u prodavnici.
Proizvođačke cene u Srbiji dostigle su 87 odsto proseka EU, što, prema oceni Saveta, pokazuje da se deo pritiska na cene javlja već u primarnoj proizvodnji.
Autori navode da bi niži operativni troškovi i veliki fiskalni podsticaji trebalo da doprinesu tome da domaća sirovinska baza bude jeftinija.
Ipak, poređenje proizvođačkih i maloprodajnih cena pokazuje da poljoprivreda nije jedina karika odgovorna za visoke cene.
Maloprodajne cene hrane u periodu od 2022. do 2024. bile su na gotovo 95 odsto proseka EU, što otvara pitanje šta se događa između njive i rafova.
Odgovornost, prema ovoj analizi, može biti i u preradi, distribuciji i trgovini, odnosno trgovačkim maržama, kao i u niskoj produktivnosti i koncentraciji tržišta u pojedinim segmentima.
Cene naglo skočile posle 2021. godine
Podaci o proizvođačkim cenama pokazuju koliko se situacija promenila u relativno kratkom periodu.
Tokom 2015–2017. godine cene u primarnoj proizvodnji bile su na oko 72 odsto proseka EU.
Nakon toga dolazi do naglog preokreta.
U 2022. godini dostigle su gotovo 96 odsto proseka EU, dok je prosek za period od 2022. do 2024. iznosio 87 odsto.
Rast se vremenski poklapa sa globalnim poremećajima na tržištu poljoprivrednih inputa tokom 2021. i 2022. godine, kada su značajno poskupeli đubrivo, semenski materijal i sredstva za zaštitu bilja.
Međutim, Fiskalni savet ukazuje da samo globalni šok ne može da objasni toliku razliku u kretanju cena u Srbiji i drugim evropskim zemljama.
Problem nije samo u agrarnoj politici
Fiskalni savet ocenjuje da loša agrarna politika ima uticaja na cene hrane, ali upozorava da njen značaj ne treba precenjivati.
Lanac od „njive do trpeze“ čini veliki broj učesnika, a svaka karika predstavlja posebno troškovno i profitno mesto.
Zbog toga autori ukazuju na moguće probleme poput niske produktivnosti, male dodate vrednosti, nepovoljne tržišne strukture i koncentracije pojedinih delova lanca.
Takve okolnosti, navodi se u studiji, mogu da dovedu do neravnopravnog položaja učesnika i cenovnih poremećaja koji pogađaju i poljoprivrednike i potrošače.
Zbog toga se problem visokih cena hrane ne može rešavati samo merama agrarne politike, već zahteva i efikasniju zaštitu konkurencije i unapređenje poslovnog ambijenta.
Fiskalni savet predlaže monitoring cena
Jedan od predloga iz analize jeste uvođenje transparentnijeg praćenja cena kroz čitav prehrambeni lanac.
Sličan sistem već postoji u EU, gde se prate cene od nabavke poljoprivrednih inputa, preko otkupnih cena i cena prehrambene industrije, do konačnih cena na policama prodavnica.
Uvođenje sličnog mehanizma u Srbiji omogućilo bi da se preciznije utvrdi u kojoj fazi nastaju najveća poskupljenja i ko uzima najveći deo razlike u ceni.
To bi, prema oceni Fiskalnog saveta, bilo značajno ne samo za ekonomsku politiku već i za potrošače.
Jer, kako pokazuje ova analiza, Srbija se po cenama hrane sve više približava Evropi – ali po životnom standardu još uvek nije ni blizu tog nivoa.
