Da nisu sami i da uvek ima ljudi dobre volje koji su spremni da pomognu unesrećenima dokazuje i nova- stara kuća porodice Stojanović iz Prokuplja. Za par meseci, njih dom koji je ličio na sve, samo ne na kuću u kojoj se živi, je zablistao novim sjajem, zahvaljujući udruženjima „Ljudi bez granica“ i „28.jun“ koji su nakon što su pročitali objave o njima rešili da im urede kuću.
Reč je o sada petnaestogodišnjem Vojislavu i njegovim teško obolelim roditeljima Perici (53) i Snežani (57) koji su godinama živeli u neuslovnom objektu i stoički podnosili svu težinu sudbine koja ih je zadesila.
„Nemam reči kojima bih se zahvalio ovim ljudima dobre volje. Zaista su za nas čudo, jer su nam sredili kuću. Sada Vojislav i mi možemo da živimo normalno, jer imamo krov nad glavom“, kaže Perica kojeg smo zatekli u kući.
I dok nam pokazuje kako je unutra ona dobila potpuno nov izgled zahvaljujući Udruženju „Ljudi bez granica“ koji su finansirali kompletno uređenje, onne može da sakrije suze radosti.
„Sve ovo unutra što vidite, finansiralis u oni. Preduzimač koji radi još uvek nije završio posao, nedostaju neke sitnice, ali obećao je da će to uraditi ovih dana. Nov krov smo dobili od Udruženja ’28.jun’“, objašnjava Perica.
Na uređenju se radilo nekoliko meseci. Prvo je trebalo kompletno skinuti sve do cigli, čak je jedan deo kuće koji je bilo nemoguće popraviti, morao da se ruši. Zatim je krenulo uređenje, izolacija, zidovi, kupatilo, sanitarije, stolarija, podovi.Udruženje „Ljudi bez granica“ nabavilo je i potreban osnovni nameštaj. Ipak, preduzimač koji je angažovan, još uvek nije u potpunosti završio posao, čeka se da EPS priključi struju, ali je sada kuća uslovna i u njoj se može živeti.
„Za tužnu sudbinu porodice Stojanović saznali smo preko Vojislavljevog razrednog starešine Nenada Mutavdžića, koji nam je pisao u kakvim uslovima živi ovaj dečak. I jedna majka, koju znam, a čije dete ide sa Vojislavom u isti razred skrenula mi je pažnju na njihovu sudbinu. Kasnije smo se uverili da je to istina kada smo pročitale novinske članke o njemu. Akcija prikupljanja novca trajala je svega dve nedelje i sakupili smo nešto više od deset hiljada evra, da se obnovi kuća“, kaže Ana Miš- Petković koja je sa svojom prijateljicom Hrvaticom u Norveškoj osnovala udruženje.
Ana je poreklom iz Prokuplja, ali živi i radi u Norveškoj. Kada može, dođe u svoj rodni kraj, pa smo je sada i zatekli kod Stojanovića.
Dodaje da su ljudi dobre volje brzo reagovali i da ih je potresla sudbina Vojislava i njegove porodice.
Podsećanja radi, majka Snežana je operisala tumor na mozgu, a nedavno joj je dijagnostifikovan i tumor štitaste žlezde, otac Perica je obolelo nakon ratišta. Nisu zaposleni, već primaju socijalnu pomoć svega šest meseci u godini po 13.500 dinara i dečiji dodatak koji je mesečno 6.000 dinara. Tim novcem ne mogu da obezbede ni svakodnevne potrepštine, a kamo li popravku dotrajale porodične kuće. Ćutali su i dostojanstveno živeli svoju tugu,a dečak je pazio na roditelje. Kada smo ga posetili polovinom novembra prošle godine, poželeo je pred praznike da mu ozdravi majka i da zidovi u kući budu beli.
Sada mu se zahvaljujući humanim ljudima barem ova druga želja ostvarila. Ostvariće se i prva, a onda će njihov dom da bude bezbrižno mesto u kojem će Vojislav da odrasta.
B.Roganović
Ako stepropustili...
