Ljudi bi mogli da se suoče sa reproduktivnom krizom ako se ne preduzmu mere za rešavanje pada broja spermatozoida, upozorili su istraživači nakon što su otkrili da se stopa opadanja ubrzava.
Studija objavljena u časopisu Human Reproduction Update, zasnovana na proceni 153 koji verovatno nisu bili svesni svoje plodnosti, sugeriše da je prosečna koncentracija spermatozoida pala sa procenjenih 101,2m/ml na 49,0m/ml između 1973. i 2018. – pad od 51,6%. Ukupan broj spermatozoida pao je za 62,3% u istom periodu, piše Gardijan, a prenosi Nedeljnik.
Istraživanje istog tima, objavljeno 2017. godine, pokazalo je da se koncentracija sperme više nego prepolovila u poslednjih 40 godina. Međutim, u to vreme nedostatak podataka za druge delove sveta značio je da su nalazi bili fokusirani na region koji obuhvata Evropu, Severnu Ameriku i Australiju. Najnovija studija uključuje novije podatke iz 53 zemlje.
Pad koncentracije sperme primećen je ne samo u prethodno proučavanom regionu, već u Centralnoj i Južnoj Americi, Africi i Aziji. Štaviše, čini se da se stopa pada povećava: gledajući podatke prikupljene na svim kontinentima od 1972. godine, istraživači su otkrili da je koncentracija sperme opala za 1,16% godišnje. Međutim, kada su pogledali samo podatke prikupljene od 2000. godine, pad je iznosio 2,64% godišnje.
“Mislim da je ovo još jedan signal da nešto nije u redu sa planetom i da moramo nešto da uradimo povodom toga. Dakle, da, mislim da je to kriza, sa kojom bismo morali bolje da se pozabavimo sada, pre nego što ona dostigne prekretnicu koja možda neće biti reverzibilna”, rekao je profesor Hagaj Levin, prvi autor istraživanja sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Prethodne studije su sugerisale da je plodnost ugrožena ako koncentracija sperme padne ispod oko 40 m po ml. Dok je poslednja procena iznad ovog praga, Levin je primetio da je ovo srednja cifra, što ukazuje da će se procenat muškaraca ispod ovog praga povećati. “Takav pad jasno predstavlja pad kapaciteta populacije da se reprodukuje”, rekao je on.
Iako je studija uzela u obzir faktore uključujući starost i koliko dugo su muškarci ostali bez ejakulacije, i isključila muškarce za koje se zna da pate od neplodnosti, ona ima ograničenja, uključujući i to da nije razmatrala druge markere kvaliteta sperme.
Alan Pejsi, profesor andrologije na Univerzitetu u Šefildu, koji nije bio uključen u rad, pohvalio je analizu, ali je rekao da je ostao na ogradi oko toga da li postoji pad. “Prebrojavanje spermatozoida, čak i sa zlatnom standardnom tehnikom hemocitometrije (laboratorijskog procesa), je zaista teško“, rekao je on.
“Verujem da smo vremenom jednostavno postali bolji u tome zbog razvoja programa obuke i kontrole kvaliteta širom sveta. I dalje mislim da je ovo mnogo od onoga što vidimo u podacima.”
Međutim, Levin je odbacio takve zabrinutosti, dodajući da je, u svakom slučaju, pad u poslednjih nekoliko godina izraženiji. Iako je nejasno šta bi moglo da stoji iza očiglednog trenda, jedna hipoteza je da hemikalije koje ometaju endokrini sistem ili drugi faktori životne sredine mogu da igraju ulogu, delujući na fetus u materici.
Stručnjaci kažu da faktori kao što su pušenje, pijenje, gojaznost i loša ishrana takođe mogu igrati ulogu i da zdrav način života može pomoći da se poveća broj spermatozoida.
Tina Kold Jensen sa Univerziteta Južne Danske rekla je da nova studija rekapitulira zabrinjavajući trend. “Nastavljate da pronalazite isti trend, bez obzira na to koliko studija uključite – to je za mene pomalo zastrašujuće”, rekla je ona.
Ako stepropustili...
Ne radjaju ni musko zenski parovi. Ko ce da radja musko muskim i zensko zenskim parovima ko ce donirati decu? Zdravlje je ugrozeno kod svih pa i reproduktivno. Nezdrav zivot, nezdrava sredina. Lose navike, finansijska situacija, neizvesnost zaposljavanja
Manje robova.