Sukob na estradi poslužio za novo ismevanje leskovačkog govora i celog jednog sela

Podsmevanje južnjačkom govoru nažalost nije strana pojava već postaje stvar prave marginalizacije koja je ovih dana još jednom pokazala svoju ružnu glavu i to kroz najjeftiniji sukob estradnih pevaljki.

Nažalost, južnjaci, pre svega žitelji jednog sela u okolini Leskovca morali su da trpe uvrede na svoj račun i to samo zato što je poreklom iz njihovog sela popularna pevačica Milica Pavlović, koja to uvek sa ponosom ističe i svojevrsni je ambasador Gornjeg Bunibruda.

Naime, nakon što je Milica Pavlović je odlučila da tuži koleginicu Anu Nikolić zbog pesme „Provereno“, koju je izvodila na nastupima i predstavljala kao svoju, te demo verziju iste, sa drugačijim tekstom, promovisala na društvenim mrežama, pevaljka je odlučila da ismeva govor Milice Pavlović, koja je odrasla u Gornjem Bunibrodu, selu kraj Leskovca od 700 stanovnika.

„Kome d’ uzmu pesmu? Za pretplatu? Neće to da može tako. Možda u Bunibrod, kod nas nije tako“, govorila je Ana Nikolić u snimku za tabloidnu „Ekskluzivno“.

Ova izjava razbesnela je južnjake koji su odlučili ne samo da stanu u odbranu svoje sugrađanke, već i da osude još jedno ismevanje i potcenjivanje područja sa kojeg potiču.

„Kada bi gospođa Nikolić znala ko sve potiče iz ovih krajeva kojima se podsmeva, pa čak i iz samog rodnog sela Milice Pavlović, sigurno bi se postidela svoje izjave. Leskovac ne samo da je iznedrio velike muzičke zvezde od Tome Zdravkovića, preko Luisa, do Amadeusa, momaka iz Tropiko benda, Stevana Anđelkovića, Darka Filipovića, Dinče, već i ozbiljne naučnike poput Miodraga Stojkovića do matematičkog genija Stojan Radenović koga je sebi uz rame postavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić“, komentariše za Rešetku direktor Turističke organizacije Leskovac Nebojša Kocić, čiji deda je odrastao u selu po kome je pevaljka oplela.

On napominje da je tužno kako strahovita ismevanja preživljavaju mladi sa juga kada odu na školovanje i studije u veće centre zbog svog maternjeg govora – dijalekta, pa lak i da grade muzičke karijere.

„Katarina Živković je dugo ismejavana samo zato što se ne odriče leskovačkog govora. I dan danas ga sa ponosom nosi. Milica je na početku karijere, to znam, prošla pakao samo zbog toga što nije dete sa beogradskog asfalta. Ipak, danas je jedna od najvećih muzičkih zvezdi na prostorima cele bivše Jugoslavije i Ana Nikolić bi trebalo da joj se pokloni. Ko je sledeći na listi za vređanja? Možda Bora Đorđević zato što je iz Čačka ili Staniša Stošić samo zato što je rođeni Vranjanac? Uzgred, ona, kao jedna Paraćinska ima najmanje prava da bilo kog ismeva na račun njegovog porekla. Možda je gospođa zaboravila ko je i odakle je. I to se dešava“, ističe Kocić, dodajući da će ozbiljno razmisliti da li će Nikolićeva ikada biti angažovana da peva u Leskovcu dok je on na čelu turističke organizacije.

Književnik i novinar iz Bele Palanke Bratislav Petrović Braca, koji stvara na književnom jeziku i dijalektu, ističe da su južnjaci kako geografski, tako i govorno žigosani.

,,To se zadržalo do današnjih dana, i onda su ljudi ne samo bili marginalizovani nego su na najbestijalniji način bili ismevani. Bora Stanković je prolio gorke suze kada je doneo rukopis Koštane, pisan na vranjanskom dijalektu, Jovanu Skerliću na uvid. Bio je neverovatno ismejan“.

Južnjački dijalekti, kako procenjuje lingvistkinja Tanja Petrović u knjizi “Srbija i njen jug”, nepravedno se označavaju kao “pokvareni”, “nepravilni” i smešni, a njihovi govornici kao kulturno zaostali, ruralni i komični.

„Automatski im se pripisuje niz uglavnom negativnih osobina koje ih, bez obzira na njihov stvarni socijalni, kulturni i obrazovni profil, smeštaju vrlo nisko na lestvici društvene hijerarhije“, objašnjava.

Glumica Sloboda Mićalović koja je rođena u Leskovcu priznala je da je po dolasku u Beograd imala problem da pređe na ,,beogradski” i da se zbog toga našla u neprijatnim situacijama.

„Da. Smejali su mi se, uglavnom, i nije mi bilo prijatno. Ali sam ja bila toliko stabilna i rekla sam ’čekajte, ljudi, pa dajte mi malo vremena’. Odlučila sam da radim na tome sa profesorkom Mrkić, koja je strpljivo radila sa mnom“, rekla je Sloboda.

U novembru prošle godine profesor Ivan Drajzl iz Niša napravio je Fejbuk grupu „Južnjački govor nije za sprdnju”, a neposredan povod bio je skandal koji je izbio nakon što je Filološka gimnazija iz Beograda predstavila svoj promo-materijal koji je, jednim svojim delom poručio kako ljudi sa Juga Srbije ne znaju padeže.

Direktorka Filološke gimnazije Dragana Ćećez Iljukić, nakon što je ministar Branko Ružić naložio da se ukloni uvredljiva objava izvinila se javno i kazala da im nije bila namera da bilo koga diskriminišu.