Solarna energija je možda najdemokratskiji oblik proizvodnje struje — sunce sija za sve, ali ne dopire svima jednako. Jug Srbije, obasjan sa preko 2000 sunčanih sati godišnje, nosi prednosti koje bi ga mogle učiniti epicentrom tranzicije ka čistoj energiji. Ali u praksi, taj potencijal nailazi na niz prepreka — infrastrukturnih, zakonskih, političkih, pa i kulturoloških.
Dok Evropa ubrzano gradi energetski suverenitet zasnovan na obnovljivim izvorima, jug Srbije ostaje prostor sa ogromnim, ali nedovoljno iskorišćenim potencijalom solarne energije. Iako klimatski uslovi i geografski položaj regije nude povoljne uslove za razvoj solarnih elektrana, građani i lokalne zajednice suočavaju se sa nizom administrativnih, infrastrukturnih i zakonodavnih prepreka. Ipak, primera dobre prakse ima — od prozjumera i energetskih zadruga, do lokalnih inicijativa koje pokazuju da tranzicija ka održivoj energiji može da počne odozdo, iz zajednica. O ovim izazovima i mogućnostima govorili su dr Dejan Doljak, naučni saradnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, dr Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik Instituta tehničkih nauka SANU, i Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine i voditelj podkasta Elektrifikacija 2.0.
Njihova zapažanja ukazuju da tranzicija ka održivoj energiji može – i treba – da počne odozdo, iz lokalnih zajednica.
Ova analiza pokušava da sagleda solarni potencijal juga Srbije iz svih uglova: geografskih, institucionalnih, ekoloških, ekonomskih i društvenih. Koristeći intervjue sa trojicom sagovornika koji nose različite uloge u tom procesu — naučne, aktivističke i analitičke — pokušaćemo da razložimo složenost izazova i ponudimo viziju kako bi tranzicija mogla da izgleda kada bi se vodila odgovorno, inkluzivno i dugoročno.
„Solarna budućnost juga Srbije: Građani, zajednice i energetska tranzicija“
Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine i jedan od ključnih aktera u promociji obnovljivih izvora energije u Srbiji, kaže da građani naše zemlje u određenoj meri poznaju pojam solarne energije, ali da je primena i dalje daleko od mogućnosti koje postoje.
U domaćem kontekstu, Šćekić ističe zanimljiv istorijski podatak – da je krajem sedamdesetih godina u Srbiji postojao snažan solarni pokret, koji je predvodio profesor dr Branko Lalović iz Instituta „Vinča“. Iako je po struci bio nuklearni fizičar, Lalović je rano prepoznao rizike nuklearne energije i potpuno se posvetio razvoju solarnih rešenja, tada poznatih pod nazivom „solarna energetika“.
„Dakle, ovo je tema koja postoji decenijama i nije nepoznata građanima. Međutim, kada govorimo o savremenim mogućnostima, ključno je istaći značaj Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije iz 2021. godine, kojim je prvi put omogućeno da građani direktno učestvuju u proizvodnji električne energije za sopstvene potrebe kroz institut kupca-proizvođača“, objašnjava on.
Iako je zakonski okvir postavljen, veliki broj građana i dalje ne zna da može da proizvodi svoju električnu energiju – ili pogrešno veruje da je to komplikovano, skupo ili rezervisano za bogate.
„Ministarstvo rudarstva i energetike je delimično krivo za to. Njihovo informisanje javnosti bilo je nedovoljno i često pogrešno. Tadašnja ministarka je čak izjavila da će oni koji instaliraju solarnu elektranu imati račun za struju ‘nula dinara’. To jednostavno nije tačno. I kada ne potrošite ni jedan kilovat čas, plaćate osnovne električne naknade – za priključak itd.
Šćekić smatra da je upravo ta dezinformacija izazvala kontraefekat: umesto podsticaja, građani su izgubili poverenje. „To nas i danas koči. Broj domaćinstava koja su registrovana kao kupci-proizvođači je tek nešto preko 3.500. U zemlji od 6,5 miliona ljudi, to je simbolično.“
Nauka potvrđuje: Jug Srbije ima svetlu solarnu budućnost – ali prepreke nisu samo na nebu
Istraživanja pokazuju da jug Srbije spada među najperspektivnije regione kada je reč o razvoju solarne energije. Prema rečima profesora Dejana Doljaka i Ilije Batasa Bjelića sa Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, gradovi kao što su Niš, Leskovac, Kuršumlija i Vranje ističu se kao oblasti sa najvišim solarnim potencijalom u zemlji.
„To su područja sa povoljnim geografskim položajem, niskom gustinom izgrađenosti i brojnim slobodnostojećim objektima, što omogućava nesmetan pristup sunčevim zracima“, objašnjavaju istraživači. Njihovo istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“ dalo je precizne, interaktivne mape koje prikazuju najpovoljnije mikrolokacije za izgradnju fotonaponskih elektrana.
Međutim, kako upozoravaju, „ove mape ne treba posmatrati kao konačne preporuke, već kao modele koji predstavljaju osnovu za dalju analizu i odlučivanje“. Korišćeni su brojni parametri – od intenziteta zračenja, preko konfiguracije terena, do pristupačnosti lokacija i postojećih infrastrukturnih kapaciteta.
Iako jug Srbije ima više sunčanih dana u godini i nižu agroekonomsku vrednost zemljišta u poređenju sa, recimo, Vojvodinom, te prednosti se brzo gube zbog niza drugih faktora. „Reljef juga je znatno složeniji, infrastrukturna povezanost slabija, a elektroenergetska mreža često nedovoljno razvijena za prijem nove energije iz solarnih izvora“, navode.
Takođe, podsećaju da jedna lokacija može biti istovremeno ocenjena kao izuzetna od strane investitora – ali kao neprihvatljiva iz perspektive zaštite životne sredine ili interesa lokalne zajednice. „Upravo zato je važno uzeti u obzir širi kontekst: ekološke posledice, prostorni sklad i stavove građana.“
Osim toga, za razliku od drugih izvora energije, solarne elektrane imaju najmanji ekološki otisak, što ih čini izuzetno pogodnim za dugoročnu održivu tranziciju. „Fotonska energija je najjeftiniji i najmanje invazivan obnovljivi izvor energije danas – a u zemlji koja proizvodi sve manje, a plaća sve skuplju struju, svaka neiskorišćena prilika postaje luksuz koji ne možemo da priuštimo.“
Profesor Doljak i dr Bjelić poručuju da solarni potencijal Srbije – posebno njenog juga – ne leži samo u kartama i modelima, već u sposobnosti društva da prepozna te podatke kao osnovu za akciju. „Bez ozbiljnog pristupa planiranju, saradnje sa lokalnim vlastima i sagledavanja prostora kao celovite, žive sredine – ni najbolji solarni modeli neće napajati nijedan kilovat stvarne energije.“
Jug Srbije – više sunca, ali slabija mreža
Govoreći o jugu Srbije, Vladan Šćekić ističe da u ovom regionu čak postoji veća svest o solarnoj energiji nego u ostatku zemlje. „Jug ima više sunčanih sati tokom godine, što je prirodna prednost. U poređenju sa srednjom Evropom, Srbija ima oko 30% više sunčanih časova godišnje, a opet su u tim državama stotine hiljada solarnih sistema već u rukama građana“, objašnjava on.
Po njegovim rečima, jug Srbije ima autentičnu šansu da postane energetski samoodrživ, ali se i više interesuje za solarne projekte. „Verujem da ljude motiviše pre svega mogućnost uštede na računima za struju. Teško je u ovim okolnostima očekivati širok altruizam. Ali ekonomska računica je vrlo jasna – kada sistem funkcioniše.“
Ipak, Šćekić upozorava na ključnu prepreku: zastarelu elektrodistributivnu mrežu. „To jeste problem u celoj Srbiji, ali je na jugu stanje posebno loše. Gradovi imaju donekle modernizovanu infrastrukturu, dok su sela i periferne opštine često potpuno zapostavljene. Slaba mreža onemogućava efikasno priključenje solarnih sistema, što obeshrabruje mnoge građane.“
Dodaje da bez ozbiljnih ulaganja u modernizaciju mreže i osnaživanje lokalnih kapaciteta – solarni razvoj na jugu Srbije ostaće na nivou potencijala.
Svi naši neprijatelji znaju da će uvek među nama naći nekoga ko će za pare da izda svoju zemlju i svoj narod. A izdaja je upravo ovo što rade svi srpski promoteri interesnih gupa solarnih panela i vetro parkova.
Ukrašće nama Srbima srBsko sunce i neće nam dati da puŠtamo vetrove, a ćacika?
Druže, mani me sa tim frazama i niskim ćaćijevskim uvredama. Pre bih rekla da si ti Ćaci ili barem saučesnik u ekološkom zločinu i korupciji, koju sprovodi kum glavnog Ćacija, Nikola Petrović. Molim lepo i drugi put.
Leskovac je ugasio Javno preduzeće „Obnovljivi izvori energije“ u trenutku kad se znalo da je to budućnost svuda u svetu!
Prizori požara izgorele solarne elektrane u selu Goli Rid kod Lebana su veoma dramatični i upozoravajući, jer je u pokušaju gašenja velike vatrene stihije stradao njen čuvar.