Iako je svinjetina poslednjih dana poskupela u prodavnicama i mesarama, cene tovljenika na tržištu su niske, što ponovo otvara pitanje ko u lancu od proizvođača do potrošača ostvaruje najveću zaradu. Agroekonomista Žarko Galetin ocenjuje da je tržište mesa u Srbiji nestabilno, da cenu diktiraju otkupljivači i trgovci, dok su mali proizvođači najugroženiji.
Galetin je za RTS izjavio da velika razlika između otkupne cene svinja i maloprodajne cene mesa uvek ide na štetu primarnih proizvođača, koji ne mogu da kontrolišu tržište niti da dugoročno planiraju poslovanje.
Jeftini tovljenici, skupo meso
Prema dostupnim podacima, ponuda svinjskog mesa trenutno je veća od tražnje, dok je promet u mesarama tokom novembra, decembra i početkom januara manji za oko deset odsto.
Cene žive stoke razlikuju se po regionima:
-
prasići težine od 16 do 25 kilograma koštaju oko 380 dinara po kilogramu,
-
svinje od 80 do 120 kilograma prodaju se za oko 200 dinara po kilogramu,
-
u Šumadiji cena tovljenika pada i do 180 dinara,
-
u Raškom okrugu prasići dostižu 400 dinara, dok su tovljenici oko 190 dinara,
-
u Nišu cena tovljenika iznosi oko 200 dinara po kilogramu,
-
u Čačku se svinje prodaju od 200 do 250 dinara po kilogramu.
Istovremeno, cene mesa u trgovinskim lancima višestruko su veće. Tako se svinjski but sa kosti prodaje za 599 dinara, plećka od 619 do 839, vrat od 499 do 649, dok file dostiže i do 999 dinara po kilogramu.
„Najviše zarađuju klaničari i trgovci“
Galetin ističe da bi cena tovljenika od 280 do 300 dinara po kilogramu proizvođačima omogućila da posluju bez gubitka, ali da do takvog nivoa teško dolaze jer cenu određuju otkupljivači, klaničari i trgovinski lanci.
„Na tržištu žive stoke ne možete da diktirate cenu. Tovljenici su najslabija karika, a cena se kasnije ‘gomila’ kroz preradu i trgovinu, pa dobijamo situaciju da su svinje jeftine, a meso skupo. Tada najviše zarađuju klaničari i trgovci“, rekao je Galetin.
Dodaje da je tržište mesa „male elastičnosti“, što znači da povećanje cena od deset odsto dovodi do pada tražnje od svega tri do četiri procenta, pa trgovci i dalje ostvaruju profit.
„Trgovci ispituju dokle cene mogu da rastu, a da promet značajnije ne opadne“, objašnjava on.
Mali proizvođači bez zaštite
U zimskom periodu, kada je potrošnja svinjskog mesa najveća, mnogi farmeri, kako navodi Galetin, nisu imali kome da prodaju utovljene svinje, osim onih koji su imali ranije potpisane ugovore sa klaničarima.
Prema njegovim rečima, čak 70 do 80 odsto ponude dolazi od malih i srednjih proizvođača, koji nemaju kapacitete ni tržišnu snagu da pregovaraju sa velikim otkupljivačima.
„Spas za njih je udruživanje i ukrupnjavanje ponude, kako bi postali ozbiljniji pregovarači“, ocenjuje Galetin.
Šta može da uradi država
Kao jedno od dugoročnih rešenja, Galetin navodi potrebu da država poveća kapacitete stočarstva, kako Srbija ne bi bila zavisna od uvoza, posebno svinjskog mesa iz Evropske unije, koje je jeftinije.
„Neophodna je dodatna stimulacija domaćih proizvođača, kako bi bili ravnopravni na tržištu i kako bi se smanjila zavisnost od uvoza“, zaključuje on.
