Rekao sam tati da želim da probam da upišem glumu, a on mi je odgovorio: „ Pa ti sine ništa nisi čitao, ti ne možeš da budeš glumac. ” Odmah sam iz naše biblioteke, koja je ogromna, jer je moj otac pre glume studirao književnost, uzeo „ Čarobni breg “, Tomasa Mana jer sam čuo za tu knjigu u filmu „ Mi nismo anđeli “. Pročitao sam 7 stranica, ništa mi nije bilo jasno i ostavio je. Onda mi je tata dao prvo Čehovljeve pripovetke, pa kratke priče Džeka Londona i tako sam krenuo“.
Ovo je ispričao juče u Leskovcu popularni glumac Marko Janketić, sin legendarnog Miše Janketića, koji je jedan od članova žirija 14. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije.
Period studiranja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Borisa Isakovića, pamti kao najlepše u životu. Uloge su se ređale, od sporednih, ali vrlo važnih, poput one u predstavi „ Tartif ” Egona Savina koju igra od 2008. do danas, pa preko Vuleta milicionera u „ Klaustrofobičnoj komediji ” Darka Bajića ili Ruprehta u predstavi „ Razbijeni krčag ” Igora Vuka Torbice.
„Posle te predstave sam postao član ansambla JDP-a. Sa Igorom Vukom Torbicom sam pre toga radio „ Pokojnika “. Odmah sam video da imam posla sa pozorišnim genijem. I onda me je pozvao da igram Ruprehta, ulogu koja meni po habitusu uopšte nije pripadala. I mi smo to radili i radili i nije išlo. I 10 dana pred premijeru, sticajem okolnosti imali smo šestočasovnu probu, Igor, Jovana Gavrilović i ja i onda smo rešili lik i sve je selo na svoje mesto. On je bio reditelj svetskog kalibra“, kazao je Marko.
Istakao je i svoju ulogu u predstavi „ Putujuće pozorište Šopalović ” Jagoša Markovića.
„To je značajna predstava za mene i ovaj period mog života u kome sam u potrazi za nekim svojim istinama. Tumačim lik Filipa Trnavca, zanesenjaka, koji ne želi da pristane na surovu stvarnost Drugog svetskog rata. Ima jedna divna rečenica sa kojom se uvek poistovetim , pa mi zaigra brada svaki put kada je izgovorim: „ Ja u stvarnost ne mogu da uđem sam, ja u nju mogu uđem samo sa svojom umetnošću kojoj pripadam. ” I to je istina. Ja umetnosti pripadam, to je moja misija“.
Upitan koje su mu uloge Miše Janketića najdraže, odgovorio je:
„Najviše volim njegovu ulogu mog tate. A voleo sam da ga gledam u „ 011 “, a kada sam bio klinac i u ulozi kardinala u „ Tri musketara “. A najdraže mi je bilo kada smo na našem imanju, pa se moja sestra i ja ušuškamo pod njegov vuneni džemper, gledamo u mesec, a on nam priča neke strašne priče, a osećamo miris uštipaka ili palačinki iz kuhinje, koje mama sprema“.
I dok je njegova omiljena domaća tv serija „ Sivi dom “, publika iščekuje petu sezonu „ Ubica mog oca ” i novu seriju „ Bunar ” koju počinje sutra da snima.
