U Nišu je bez posla više od 22.000 ljudi, a na području Nišavskog okruga više od 32.000, pokazuju podaci niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ali i pored toga pojedini oglasi za zapošljavanje ponavljaju se nedeljama na lokalnim televizijama, a ima oglasa koji i mesecima stoje u izlozima prodavnica i radnji.
Nedavno su uz račune komunalnih preduzeća Nišlijama podeljeni i flajeri jedne poznate tekstilne firme koja je tim putem zatražila radnike, a praktično jedini uslov za zapošljavanje je to da želite da radite, odnosno nije navedeno prethodno radno iskustvo, niti stručna sprema.
Prema rečima direktora Regionalne privredne komore u Nišu Aleksandra Milićevića, ukoliko bi sada pitali redom sve poslodavce u Nišu da li imaju problem sa zapošljavanjem radnika, skoro svi bi vam odgovorili potvrdno, uprkos brojci od više od 22.000 nezaposlenih na evidenciji NSZ.
„Oni koji se nalaze na birou su registrovani da traže posao, ali na žalost veliki broj tih ljudi je potpuno nespreman da se bavi bilo kakvim poslom iz više razloga“, izjavio je Milićević za agenciju Beta.
On je kazao da među nezaposlenima ima „žrtava tranzicije“, odnosno ljudi koji se nakon gubitka posla u društvenim firmama nisu snašli i „ispali su iz koloseka“, a ima i onih koji rade u „sivoj ekonomiji“ i kojima uopšte nije u interesu da se zvanično zaposle za platu od 37.000 ili 40.000 dinara, kolika je sada recimo u tekstilnim firmama.
„Imamo i nezaposlene sa kvalifikacijama koje nisu tražene. Recimo, imamo mnogo ekonomista i pravnika tako da se za jedno mesto javi po 300 njih, a sa druge strane imamo veliki nedostatak inženjera različitih struka, tehničara i druge stručne radne snage neophodne u industriji“, istakao je Milićević.
Kako je kazao, u Nišu sada trenutno nema kvalifikovane radne snage koja je poslodavcima potrebna jer se taj resurs iscrpeo otvaranjem pogona stranih kompanija.
„Dogodilo se da smo nakon dužeg perioda imali neki oblik reindustrijalizacije i sada je potrebno vreme da se svi podsistemi tome prilagode. Ima škola koje su spremnije i agilnije da se prilagode potrebama tržišta, kao što je Elektrotehnička škola ‘Nikola Tesla’, a ima škola koje se u tome teže snalaze“, izjavio je Milićević.
On je kazao da Regionalna privredna komora stalno organizuje neke aktivnosti koje imaju za cilj da motivišu mlade ljude da se obrazuju za deficitarna zanimanja.
Poznati niški privrednik i vlasnik kompanije za prozvodnju prehrambenih proizvoda Mile Kocić rekao je da pretpostavlja da mnogi od 22.000 nezaposlenih na evidenciji NSZ rade „na crno“ jer je to velika brojka, a firmama u Nišu nedostaju i radnici u proizvodnji i stručna radna snaga.
„Vrlo je teško i u Nišu, ali i u okolnim mestima pronaći stručnu radnu snagu za proizvodnju, tehničare za rad na mašinama. Problem je pronaći i odgovarajuće strućnjake sa za završenom visokom školom ili fakultetom“, istakao je Kocić.
Prema njegovim rečima, bila je dobra ideja o dualnom obrazovanju, ali nije dobro zaživela i treba videti da li je problem u privredi ili školstvu.
„Postoji i neusaglašenost između potreba privrede i broja studenata na fakultetima, a potrebno je ozbiljno analizirati i promeniti nastavne planove. Mala je zainteresovanost za praktičnu nastavu gotovo na svim fakultetima“, izjavio je Kocić.
On je kazao da se mladi ljudi kod nas tek kada se zaposle susreću sa nekim praktičnim stvarima, za razliku od studenata u inostranstvu koji tokom studiranja imaju priliku da nauče ono sa čim će susretati u praksi.
Prema podacima niške filijale NZS, među nezaposlenim visokošolcima najviše je ekonomista, pravnika, profesora fizičkog vaspitanja i vaspitača, a među nezaposlenim srednjoškolcima najviše je gimnazijalaca i onih koji su završili ekonomsku ili trgovačku školu.
U odnosu na prvo tromesečje prošle godine broj nezaposlenih u Nišu smanjen je za oko 4.500, a na području čitavog Nišavskog okruga za skoro 7.000.
