Ponovo se otvorilo pitanje odgovornosti nakon što se juče obrušio deo fasade stambene zgrade u kojoj se nalazi poslovnica „Halk“ banke u centru Leskovca.
Kako smo već pisali, na svu sreću, u trenutku obrušavanja na trotoaru nije bilo prolaznika, pa je izbegnuta moguća tragedija.
Ipak, ovaj incident ponovo je otvorio pitanje bezbednosti zapuštenih fasada u centru grada, ali i – ko bi bio odgovoran ukoliko bi neko bio povređen.
Fasada je zajednička imovina zgrade
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, fasada spada u zajedničke delove objekta, što znači da je za njeno održavanje odgovorna stambena zajednica, odnosno svi vlasnici stanova i lokala u toj zgradi.
Njih u pravnom smislu predstavlja upravnik zgrade, koji ima obavezu da: redovno kontroliše stanje fasade, preduzme hitne mere ako postoji opasnost po bezbednost, obavesti komunalnu inspekciju i organizuje sanaciju oštećenja.
Ukoliko upravnik zna za problem, a ne reaguje, može snositi prekršajnu, građansku, pa čak i krivičnu odgovornost.
Da li je odgovorna banka?
Iako se obrušavanje dogodilo na objektu u kojem posluje „Halk“ banka, banka kao zakupac prostora nije automatski odgovorna, jer fasada nije u njenom vlasništvu, već je deo zajedničke imovine zgrade.
Zakupac bi mogao da snosi odgovornost isključivo ukoliko bi se dokazalo da je samostalno izvodio radove na fasadi ili je svojim intervencijama izazvao oštećenje.
Ko bi odgovarao ako se neko povredi?
U slučaju da je prilikom obrušavanja došlo do povrede prolaznika, primarnu odgovornost snosila bi stambena zajednica, zbog neodržavanja zajedničkog dela objekta.
Odgovornost bi mogao da snosi i upravnik zgrade, ukoliko se utvrdi da nije reagovao i pored saznanja da postoji opasnost.
U pojedinim situacijama, odgovornost može snositi i Grad ili opština, ukoliko je komunalna inspekcija bila obaveštena o problemu, a nije preduzela zakonom propisane mere.
Moguće kazne i odšteta
Prema važećim propisima, kazne za neodržavanje zgrade kreću se:
-
za stambenu zajednicu: od 50.000 do 2.000.000 dinara,
-
za upravnika: od 10.000 do 50.000 dinara,
a u slučaju povređivanja građana, sledi i građanska odgovornost u vidu višemilionskih odšteta, kakve su česte u sudskoj praksi.
Stručnjaci upozoravaju da je neophodno sprovođenje sistemskih kontrola objekata, jer je, kako navode, u mnogim slučajevima samo pitanje vremena kada će se slični incidenti ponoviti – ali sa mnogo težim posledicama.
D.Marinković
Funkcioneri, građani ne znaju ko je za šta odgovoran. Direktor, recimo, živi u ubeđenju da vodi samo organizaciju posla, a ne i uslove poslovanja, prostor, sredstva, logistiku za zaposlene i komintente, pa brine o zaštiti, bezbednosti, čak o mogućnostima napredovanja, usavršavanja, mentorstva, savetovanja, konsultacija. Menadžer je sve. On prijavljuje višoj instanci ono što ne može rešiti, ali je dužan da primećuje probleme i nalazi rešenja jer su fizički na njegovoj lokaciji, makar prostor bio unajmljen. Inspekcija njih kontroliše, oni potpisuju izvršeni nadzor kao odgovorno lice. Građane je lako opbmanuti jer oni nisu učeni da čitaju zakone. Završe škole i to je to, tu stanu i obaveštavaju se po portalima u kafićima o pravima i obavezama, pa poveruju da direktor nema odgovornosti a ima, itekako.
Možda bi po Vama bilo najbolje da je postavljena tabla i rešen problem. Imate ih 50-ak širom grada, bez obzira što prostor oko tih kritičnih tačaka nije obezbeđen niti se zna kad će se pristupiti rešavanju problema. Ako želite da objektivno sagledate problem savetujem drugačiji pristup. Problem je višegodišnji, voda se skuplja gore i ne otiče. Skoro je samo 30-tak metara dalje, drugi lokal je imao sličan problem (problem se najlakše manifestuje na mestima gde su lokali odradili odozdo lepak i mrežicu). Čemu služi inspekcija, ponavljam očajno stanje celom dužinom je višegodišnje stanje (valjda da utvrdi odgovornost, izda nalog sa rokom da se problem sanira). Na kraju krajeva i potrali su pisali o tome, Addiko je zalepio obaveštenje kao što videsmo itd itd i ništa se desilo nije. Da skratim priču, „pucamo po šavovima“ ali je „melaholija“ i ubeđivanje da je to tako, i da je tamo negde, tamo nekom još gore razorila društvo.
Poštovani, jeste ovo Srbija, to svi znamo, ali problermatičan prostor se otkaže, angažuje advokat i zapreti naknadom štete i najavi otkazni rok i iznajmi novi prostor uz debelu etiketu da je taj prostor neupotrebljiv u poslovne svrhe na dalje.
Ne mogu da se trošim, ali sve što se počnem, efektira ako se udubite do kraja:
Reka Jablanica.
Jel ZZJZ izjavio, tačnije da njegova upošljenica ne može da pruži info o rezultatima analiza?
Pa jesu dali ko bele lale , nakon objašnjenja da će upošljenicu proglasiti saučesnickom u trovanju životne sredine, da se ZZJZ izdržava sredstvima građana, da je reka Jablanica javno dobro, da vlasnik Rudnika Lece treba da odgovara kao za ubistvo nekoliko stotina ljudi i da javnost želi da isprati postupak njegovog sankcionisanja, kako ga ne bi pustili sa nanogicom?
Argumentovano, sistematično i pronađe se rešenje, kad si sposoban. Nažalost, postoje i nesposobni menadžeri, kao i svuda. Pa tako i u bankama.
…jer ovako sami sebi uskačete u stomak (apropo prvog komentara) i komentarišete na osnovu par informacija „sa portala i iz kafića“ . Šalim se samo, ništa loše ali da dodam.
Ne znamo da li se neko obratio nekom ili nije, ne znamo šta stoji u ugovoru o zakupu itd.
Ono što pokušavam da vam kažem je da lokali u toj zoni su sasvim ok, nadstrešnica (koja je nadležnost stanara i vlasnika lokala) je višegodišnji problem i ona nije. Porozna je i samim tim je nemoguće za istu koristiti npr.hilti, pa zakupci koriste samo lepak i mrežicu, koja se za par godina natopi i desi se ovo.Inače zakupodavci plaćaju mesečno održavanje zgrade, iz koga bi jednom moglo/MORALO i da se izdvoji za sanaciju nadstrešnice. Popnite se gore i vidite koliko đubreta ima na njoj.
Evo videćete šta će biti sa spornim prolazom o kojem se pisalo ovde. Videćete kako će ga rešiti…nažalost porozna nadstrešnica celom dužinom će i dalje ostati, na ovom kao i na mnogim drugim mestima.
Zato oprez „Fasada se obrušava“.