„Hoću referendum!“, reče kralj. „O čemu, vaše veličanstvo?“, upitaše dvorjani. „O ničemu! Jer treba mi o svačemu! A kad je o ničemu, onda je o svačemu!“, odgovori glavni. Potom reče kralj: „Neka bude referendum!“ I bi referendum. I bi veče i bi jutro, dan 16.01.2022.
Taj dan sam proveo kao nezavisni posmatrač od 15h do 20h na biračkom mestu broj 179 u selu Vojinica, 3km od sela Oraovica kod Grdelice. Na google-maps selo izgleda bajno: četrdesetak crvenih krovova okruženo bujnom prirodom na samo 3km od autoputa.
Zeleno-crvena planinska idila posmatrano sa satelita. Kada sam se sa neba spustio na zemlju, slika je bila drugačija. Posumnjao sam da me čeka neko iznenađenje čim je Marko, moj domaćin iz Grdelice, insistirao da mi bude vodič do biračkog mesta. Prešli smo nadvožnjakom preko autoputa, nastavili još malo ka Oraovici i brzo se isključili ka Vojinici.
Gledajući „iz satelita“ poverovao sam da me čeka lep asfaltirani put. Umesto toga, iskoračio sam u XIX vek i zagrebao točkovima moje dačije po izlokanom zemljanom drumu. Da nisam imao vodiča mislio bih da se radi o putu ka njivi ili putu koji koriste isključivo drvoseče, ne bih skrenuo i promašio bih pravac.
Idila sa neba pretvorila se u tugu na zemlji. U dilemi sam šta je turobnije delovalo:
Put do sela opasno sužen jer ga svom dužinom podriva planinski potok, selo ili samo biračko mesto?
Državu Srbiju na referendumu 16.01.2022.godine u selu Vojinica predstavlja biračko mesto broj 179 koje čini soba na spratu jedne napuštene kuće. Do kuće se stiže preskakanjem preko potoka oivičenog busenjem zaleđene trave ili rizičnim balansiranjem preko uske, klizave daske. Ispostaviće se kasnije da ta daska može da izdrži neverovatnih čak 100kg tereta, pa ipak nisam smeo da rizikujem.
Do sobe na spratu se stiže spoljnim stepeništem. Dobrodošlicu su mi poželeli ljubazni članovi biračkog odbora na čelu sa predsednicom, profesorkom srpskog jezika zapošljenom na određeno vreme u školi u jednom udaljenom selu. Lepa kao gorska vila, obasjavala je mračnu sobu sa podom od utabane zemlje i prozorima samo sa spoljnim krilima, a bez unutrašnjih.
Usijano bubnjarče je grejalo i povremeno nadoknađivalo nedostatak faličnih prozora. Mesto nije u dometu pa internet preko mobilnog telefona nije dostupan. Za razliku od WC-a koji jeste dostupan, ali tek u susednoj kući jer ga na biračkom mestu nema. Kroz rupu na zidu je bio provučen nekakav dotrajali kabl sa ostacima slomljenog lustera na svom kraju.
Od tri sijalična grla na lusteru, radilo je jedno. Postojeća jedna sijalica je bila sasvim dovoljna dok nije pao mrak. Morali su da je zamene jačom. Odlično smo prošli jer pritom nikoga nije udarila struja.
„Da nije ovo skrivena kamera?“, pogrešno bi pomislio neki naivac koji je po prvi put u Jablaničkom okrugu. A kako da se obezbede pare za golf teren u Leskovcu ako ne rigoroznom štednjom?
Upoznao sam mnogo meštana. Divni su to ljudi, vredni, požrtvovani i iskreni. Odmah su mi priznali da su verni svakoj vlasti koja im obeća izgradnju puta. Svi su im obećavali, svima su verovali i svi su ih izigrali.
U XXI veku to je njihov neostvareni san. Do toga dana nisam znao da se vreme ponekad objektivnije može izmeriti jedinicom za rastojanje, a rastojanje jedinicom za vreme. Tri kilometra deli XX od XIX veka baš kao što se vratite sto godina u prošlost prešavši tri kilometra od međunarodnog autoputa.
Građani sela Vojinica su masovno glasali na referendumu onako kako je vlast to tražila.
Zaokruživali su „DA“.
Ti mučeni ljudi su zaslužili svoj asfaltni put o kome maštaju.
Ja sam im svedok.
Zato i molim u njihovo ime!
Ako stepropustili...
Hajde da se ne foliramo. Nisi ti bio nezavisni posmatrač, veċ zavisni. Tamo si bio u ime druge strane, pa i moje, one strane koja zna da ona „prva“ strana voli da krade. Ne znam dal „izigravaś romantiku“ ili je tvoja stvarna naivnost izazvana time što si svih ovih decenija źiveo pod staklenim zvonom. Jer dok se ti sažaljevaś nad njihovim raspalim fasunzima (mogli su sami da ih zamene) seljaci gledaju SAMO kako da preje..v građanina. Sujetna osoba, uz to još doktor za koske, biva ponizno primljen od seljaka, ali ĉim okrene leđa doživljava podsmeh kao i „prejebo..ne“. Nisi ti tamo poslat da odmeravaś nastavnice polovnjače, već da gledaś da sve nas ti seljaci „ne preje..v“, kako oni to sa sladostrašċu stalno govore. “ Ja ċu njega da preje..m“. „Onaj me je prejeba..a“ itd.
@Moj doktore,glava me bole, verovatno ste sasvim u pravu, ali ja ne gledam na situaciju tako crno kao Vi. 🙂 Moguće je da su seljaci na glasačkom mestu napravili čitav mizanscen za naivnog doktora iz grada, koji je selo najverovatnije poslednji put video kao osnovac na letnjem raspustu. Dok je vozač (inspicijent) vozio doktora ka selu, na biračkom mestu je scenograf već odvrtao ispravna sijalična grla da bi namontirao polomljena, u cilju akcije koja će onemogućiti svetla, baš kad su najpotrebnija. Na veceu u objektu je napisano rukom na pelir papiru – NE RADI, da bi doktor išao sporadisebe nekih stotinak metara do rupe ograđene sa nekoliko dasaka. Da predsedava odborom postavljena je najlepša čobanka „Lepa kao gorska vila“ da glumi slatku intelektualku (prosvetarka zaboga!). Verovatno je angažovana i kostimografkinja da odabere odeću za predsdnicu odbora (mozda minić na minus 7 i čizme do preko kolena), kao i seoska frizerka da joj uvrti lokne. U nekom momentu su stigle i vešaljke i kominjak da totalno zavrte mozak našem cenjenom „proznom posmatraču“.
Doktore, ne zameri mi, ali mnogo me je nasmejao ovaj tvoj tekst. Skoro svakodnevno uveravam koliko smo mi istovremeno smešan, zanimljiv, zabavan, naivan i pogan narod 🙂
Šta mu zamerate? Što je romantičan i što izgleda kao da stalno gazi po oblacima? Kamo sreće da je većina političara u svetu kao Rangelov, planeta bi bila mnogo pristojnije mesto za život. Čovek je ostvaren, puno putuje, video sveta parama iz sopstvenog džepa, a ne ko onaj glomazni Fileas Fog što se prve 2-3 godine na funkciji nije svrteo u Leskovac, ko pušten s lanca, a s parama iz kase. Jeste zabavan doktorov opis sela, seljaka, biračkog mesta, mada je više naivan, što čoveku nimalo ne zameram. Mada, moram da priznam da me je Nothing gonna change my vorld nasmejao ili nasmejala. Vidim da komenator nije zlonameran. To je prava lokalna satira. Tri-četiri puta sam pročitao komentar i razmišljam o tome kako ipak ima nade za sve nas kad imamo tako duhovite i inteligentne ljude, jer ja inteligenciju ne odvajam od smisla za humor. Vratiću se opet na tzv prvog čoveka grada. Inteligencija? Smisao za humor? Jedinice ko vrata za oba predmeta.