Zašto je pšenica požutela i hoće li to uticati na prinos
Pšenica je predhodne jeseni u Srbiji zasejana na oko 600.000 hektara. Sve do sredine februara pšenica je dobro izgledala da bi zbog naglog pada temperature praćene jakim jutarnjim mrazevima – požutela. Da li će i kako to uticati na prinose?
Kako bi bar delimično umanjio pričinjenu štetu od mraza na pšeničnim poljima, Milan Stajić, poljoprivrednik iz Zrenjanina ovih dana je krenuo sa valjanjem iznikle pšenice koja je pretrpela značajna oštećenja od izmrzavanja.
„Bavim se jedno pedeset godina otprilike, godina manje ili više, ali ovako nisam zapamtio, ova golomrazica, ovaj mraz koji je bio u februaru jako je oštetio pšenicu i to koja je posejana u optimalnom roku i sada ga ja valjam namerno sa ovim kedričom da malo iskidam te suve. To je trava praktično i tu pšenicu koja je opaljena, takoreći, od mraza malo da je uništim i još jednom ono što je mraz izdigao i napravio vazdušni prostor u korenu da ga složim“, objašnjava poljoprivrednik Milan Stajić za RTS.
U poljoprivrednim stručnim službama smatraju da je još uvek rano govoriti o umanjenju ovogodišnjeg roda.
„Situacija se zaista promenila samo u nekoliko hladnih dana u regionu srednjeg Banata polja su se pod pšenicom i ječmom zažutela, došlo je do izmrzavanja nadzemnog dela. Hladan period koji smo imali u februaru u periodu od 12. do 17. naneo je velika oštećenja kada je u pitanju lisna masa, pre svega pšenici i ječmu, skoro da ne postoji njiva u ataru koja nije pretrpela oštećenja. Ove temperature koje imamo ovih dana nešto su više i to pogoduje rastu i razvoju pšenice i očekujemo da će se veoma brzo polja pod pšenicom i ječmom ponovo zazeleniti“, napominju stručnjaci.
I dok poljoprivredni proizvođači ovih dana muku muče sa pšenicom, prva polovina meseca marta namenjena je za početak prolećne setve.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
