“Igre prestola” među leskovačkom opozicijom

Pokušaj “kupovine” radnim mestom i “potplaćivanje” prolaskom na projektima koji se finansiraju parama građana zarad razbijanja građanskih protesta, samo su neke od optužbi koje leskovačka opozicija upućuje ovih dana na račun pojedinih udruženja građana koja se smatraju glavnim oponentima sadašnjoj vlasti u gradu na Veternici.

U lokalnom parlamentu su se čule prve sumnje na račun novinara i vlasnika radija “016” Jugoslava Tomića i Udruženja “I ja se pitam” kako zapravo glume velike opozicionare dok šuruju sa vlašću, a iste je ponovio u razgovoru sa novinarom Rešetke narodni poslanik i član Grupe građana “Za Leskovac –Zajedno” Nebojša Cakić.

TRGOVINA KONKURSIMA?

“To su ljudi koji se predstavljaju opozicionarima, a zapravo su plaćeni da sabotiraju opoziciju. Jugoslav Tomić je preko udruženja ‘Leskovački krug’ za realizaciju projekta ‘Digitalno nasilje’ na portalu ‘Kultura juga’ dobio 200.000 dinara samo zato što je razbio naše proteste i blokirao saobraćaj kada se narod digao protiv Rio Tinta. Da li znate da samo protiv njega nema prekršajne prijave? On je tu došao zajedno sa Bratislavom Stamenkovićem i osobama iz Udruženja ‘I ja se pitam’ sa namerom ga rasturi, tako što su blokirali saobraćaj, iako mi to kao organizatori nismo hteli. Oni  u tu poslati da rasture taj skup i uspeli su u tome”, kaže Cakić.

On tvrdi da je Tomić samo zahvaljujući tome “nagrađen” tako što je prošao na konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnom informisanja u Leskovcu prošle godine i to projektom istraživačkog novinarstva na kome nije bio angažovan ni jedan novinar.

“Tačnije, od troje realizatora projekta, bilo je samo jedno lice koje u jednom mediju radilo punih pet dana. Čak tom novinaru u finalnom proizvodu nije ni isplaćen novac, već nekom drugom licu. Dakle, istraživačko novinarstvo se svelo na to da imate novinara od pet dana, a novac po tom projektu su dobili ljudi koji nisu novinari. Iz čega ja samo mogu da zaključim da nije pitanje projekta, već pitanje osobe kojoj će se dati novac”, dodaje Cakić.

Predsednik Udruženja „Leskovački krug“ Jugoslav Tomić je u pisanom odgovoru našoj redakciji naglasio da nema nameru da gospodinu Nebojši Cakiću odgovara na njegovu “primitivnu nadmenost bez pokrića i rezultata, na njegovu arogantnu neobaveštenost i odsustvo poštenja, kao i na strašnu neodgovornost”.

“Umesto kao budući savezni poslanik da razmišlja kako da zastupa naše interese i naše ideje, i da zato građanima polaže račune, on se bavi nečim što je lako proverljivo i daleko od istine. Na kraju zato, nadam se, postoje nadležne institucije, a odličan projekat ‘Digitalno nasilje’ svako može da vidi na sajtu ‘Kultura juga’ i uveri se u lažne tvrdnje gospodina Cakića. Kao predstavnik ‘opozicije’, treba da zna i time da se bavi, da je grad Leskovac za 7 godina, od kada je ustanovljeno programsko finansiranje medijima u Leskovcu, i ne samo njima, podelio 170 miliona dinara, od kojih su Udruženje ‘Leskovački krug’ i portal ‘Kultura juga’ dobili 0,8% od sredstava. A šta je sa ostalim milionima?”, pita se Tomić.

U nastavku odgovora citira Čerčila: „Istina je nesporna. Zloba može da se napadne, neznanje da se ismeva, ali je na kraju, ona još uvek tu“.

“Nažalost živimo u društvu u kome je sve inficirano virusom politike. Ne postoji mogućnost da čovek radi, misli, druži se, a da to nije neprestano polemisanje sa stvarnošću koja je do te mere politizovana da je postala vulgarna. Nisam dužan nikome ništa, za sve što sam do sada uradio sam sam se izborio i zato se osećam slobodno da kažem šta god hoću i kad god hoću. Sa druge strane, što sam stariji sve više shvatam da nema ništa lakše nego biti iskren i govoriti istinu”, zaključuje Tomić.

PRIMAMLJIVA PONUDA KOJA SE (NE) ODBIJA

A sa Tomićem, Cakić direktno povezuje i leskovačko Udruženje građana “I ja se pitam”, čiji je on član, optužujući predsednika Bratislava Stamenkovića da “šuruje” sa lokalnim vlastima.

“Da li znate neko drugo udruženje koje ima petoro zaposlenih? Da li znate neko udruženje koje odmah dobija prostorije nakon što bude registrovano? Da li znate da je čovek iz tog udruženja trebalo da bude prvi saradnik gradonačelnika Leskovca?”, niže pitanja Cakić u nastavku razgovora.

Bratsilav Stamenković naglašava da ne želi da se prepucava preko medija sa Nebojšom Cakićem, ističe da je na protestima učestvovao kao građanin, i to na poziv incijative “Kreni – promeni”, ali i priznaje da je imao ponudu da bude blizak saradnik gradonačelnika Leskovca koju je, kako tvrdi, odbio.

“Na te proteste su bili pozvani građani u celoj Srbiji. Mi nismo izašli sa namerom da blokiramo ulicu, ali je poziv od strane inicijative bio da se blokiraju saobraćajnice na nivou cele Srbije. Zbog toga smo dobili prekršajne prijave i ja i Aleksandar Rangelov i neki drugi članovi udruženja, i mi smo te kazne platili. Prostorije nismo dobili od grada, kao što on pominje, već za njih plaćamo zakup po tržišnoj ceni, a plaćamo i porez na taj zakup. Tačno je da sam imao dva poziva od strane gradonačelnika i ja nisam prihvatio te ponude. Prva razgovor je bio u četiri oka, a drugi put me je na razgovor zvao Aleksandar Pejčić kada mi je otvoreno ponuđeno da biram da li želim da budem pomoćnik Gorana Cvetanovića ili da budem gradski većnik. Ja sam saslušao šta imaju da kažu i na tome se završilo. Postoji jedna stvar koja se zove integritet. Ako ga jednom narušite, vi nemate više nikakvu snagu da kažete bilo šta ili da bilo šta uradite u javnosti. Ja se toga držim. Meni taj novac ne znači ništa”, ističe Stamenković.

Sa druge strane, gradonačelnik Goran Cvetanović kaže za Rešetku da je otvoren za razgovor sa svima.

“Sa bilo kojim udruženjem, sa bilo kojom političkom partijom, bilo da je ona opoziciona ili ne, sa bilo kojom organizacijom ili građaninom, samo ako je to od javnog interesa, od interesa za razvoj našeg grada i bolji život naših sugrađana”, zaključuje Cvetanović, dodajući da ne želi da učestvuje u prepucavanjima aktera iznetih optužbi.

KO JE LAŽNA, A KO PRAVA OPOZICIJA

U Leskovcu je politička opozicija skoro nevidljiva godinama unazad, pa iz istog razloga i desetkovana. Iz političkih partija, selektivno se pojave u javnosti pojedinci da pod okriljem opozicionih delovanja kritikuju leskovačku vlast koja rukovodi gradom više od 12 godina.

Podsetimo, sem pripadnika Grupe građana “Za Leskovac – Zajedno”, u loaklnom parlamentu nema ni jedne druge opozicione odborničke grupe. I tako je nakon što su opozicioni odbornici u prethodnom sazivu odlučili da bojkotuju skupštinska zasedanja.

Tada i počinju “čaršijska govorkanja” kako su predstavnici ove grupe “lažna” opozicija, dok se kao glavni kritičari vlasti ističu pojedinci koji građanskim aktivizmom deluju preko pojedinih udruženja građana, sa (ne)skrivenim političkim ambicijama.

“Toliko je toga tu, da više ne možete da tolerišete stvari koje se dešavaju, i pri čemu se ti ljudi predstavljaju kao opozicija. Dok se oni tako predstavljaju, i dok im ljudi veruju da jesu opozicija, samo pratite tok novca. Nema slučajnosti”, zaključuje Nebojša Cakić.

Dugogodišnja novinarka Nataša Đorđević i urednica portal Stav.Life smatra da u Leskovcu nikada i nije postojao jak opozicioni blok.

“Oni su u stvari uvek jedni drugima bili najveća opozicija. Uvek su međusobno nanosili više štete nego što im je to ikada radila vlast”.

NAPOMENA: Jugoslav Tomić je odbio da govori pred našim kamerama. Cele intervjue sa Nebojšom Cakićem i Bratislavom Stamenkovićem imaćete prilike da pogledate na našem portalu u subotu i nedelju u okviru emisije Rešetanje.