Stečaj „Porečja“ iz Vučja traje od decembra 2015. godine. Za to vreme prodavane su zalihe, zemljište, objekti i poslovni kompleks „Resort“, a 2020. godine na javnom nadmetanju prodata je i sama firma kao pravno lice. U izveštaju o stanju stečajne mase na dan 31. avgusta 2026. godine navodi da ukupna potraživanja poverilaca trećeg isplatnog reda iznose 1,76 milijardi dinara.
Iza tih brojeva je gotovo jedanaest godina stečaja, više pokušaja prodaje, sudski sporovi koji su menjali visinu priznatih dugovanja i imovina koja je nekada činila jednu od prepoznatljivih privrednih celina u Vučju.
Od zaliha rakije do prodaje firme
Stečaj nad „Porečjem“ otvoren je 17. decembra 2015. godine, na predlog samog preduzeća. U tom trenutku imalo je sedam zaposlenih, a stečajni postupak nastavljen je bankrotstvom, odnosno prodajom imovine radi namirenja poverilaca. U izveštaju stečajnog upravnika od 7. oktobra 2026. godine se, među najvažnijom pokretnom imovinom, navode zalihe destilata kruške, viljamovke, kajsije i jabuke, flaširana rakija različitih vrsta i duboko zamrznuta roba. Kao imovina firme evidentirani su i oprema, gotovi proizvodi, poslovni prostor u Beogradu i prodavnica u Leskovcu.
Posebno značajan deo nekadašnjeg „Porečja“ činili su zemljište i objekti u Vučju. U izveštaju su navedeni pogoni za toplu preradu, nova i stara hladnjača, destilerija, skladišta, kotlarnice, upravne zgrade i drugi objekti. Firma je imala i zemljište na području više katastarskih opština, među kojima su Vučje, Drvodеljа, Strojkovce, Kukulovce, Presečina, Slavujevce, Donje Vranovce i Gornja Jajina.
Ko je kupovao imovinu
Prodaja nije završena jednim potezom. Prema izveštaju, imovina je prodavana na devet javnih nadmetanja i jednom neposrednom pogodbom.
Prva prodaja dela zaliha održana je u junu 2016. godine. Prodata je jedna od osam ponuđenih celina, za 3,31 milion dinara, a kupac je bila SUR „Vuk“, Ljubiša Tomić PR iz Beograda.
Na drugom nadmetanju, u oktobru 2016., prodate su dve od sedam ponuđenih celina. Kupac je bila „Destilerija Trivulesk“ iz Leskovca, a postignuta cena 58,78 miliona dinara.
Treća i četvrta prodaja, krajem 2016. i početkom 2017. godine, nisu uspele jer nije bilo zainteresovanih kupaca koji bi otkupili prodajnu dokumentaciju. Na petoj prodaji, u aprilu 2017., prodate su tri od pet ponuđenih celina za ukupno 18,52 miliona dinara. Kao kupci su navedeni „Oleke“ iz Užica i „Pelami“ iz Kragujevca.
Posle dva neuspešna pokušaja, 26. oktobra 2020. godine prodato je „Porečje“ kao pravno lice. Cenu od 142,73 miliona dinara ponudio je konzorcijum koji su činili „Fungo Jug“ iz Leskovca, „Strela“ iz Klajića i „Destilerija Trivulesk“ iz Leskovca.
To, ipak, nije bio kraj prodaje imovine. Nekadašnji kompleks „Resort“ u Leskovcu prodat je u julu 2022. godine za 139,01 milion dinara. Kupac je bio konzorcijum koji su činili „VM Invest Group“ iz Leskovca i preduzetnica Snežana Radoičić, koja se u izveštaju povezuje sa proizvodnjom ostalih proizvoda od drveta pod nazivom „Termopelet“ iz Bojnika.
Nepokretnosti na katastarskim parcelama 1590/1 i 1590/5 u Čukljeniku prodate su neposrednom pogodbom 4. aprila 2024. godine. Kupac je Stefan Ilić iz Čukljenika, a cena 1.118.690 dinara.
Milijarde potraživanja, a završna isplata od nekoliko miliona
Na prvim ispitnim ročištima evidentirana je 531 prijava potraživanja. U izveštaju se navodi da je tada utvrđeno 985,4 miliona dinara potraživanja trećeg isplatnog reda. Posle okončanih sudskih sporova i naknadno utvrđenih potraživanja, taj iznos je porastao na 1.762.916.553,67 dinara.
Među sporovima koji su uticali na iznose potraživanja bili su i postupci koje su pokrenuli „Agrartrade“ i „ASprom“. U slučaju „Agrartradea“ sud je utvrdio potraživanje koje je, prema izveštaju, uključivalo više stotina miliona dinara glavnog duga i kamate. Deo potraživanja priznat je kao obezbeđen, dok je preostali deo svrstan u treći isplatni red.
Stečajni izveštaj navodi da su poverioci prvog isplatnog reda namireni u celosti, sa ukupno 39,66 miliona dinara, kao i poverioci drugog reda, kojima je isplaćeno 2,79 miliona dinara.
Za poverioce trećeg reda slika je znatno drugačija. U dosadašnjem toku postupka isplaćeno im je 173,1 milion dinara, dok je deo novca predviđen za poverioce koji nisu dostavili instrukcije za uplatu zadržan na rezervi. U izveštaju se navodi da je dosadašnji stepen namirenja ovog reda bio 10,05 odsto.
Sada se nacrtom završne deobe predlaže nova isplata od 6.758.580,01 dinara, što je oko 0,38 odsto ukupno utvrđenih potraživanja trećeg reda. To nije konačna sudska odluka: izveštaj predviđa objavljivanje nacrta i mogućnost prigovora u zakonskom roku.
Šta je ostalo u stečajnoj masi
Na dan 31. avgusta 2026. godine na računu stečajne mase u „Halkbank“ bilo je 14.557.574,01 dinara. Izveštaj navodi i potraživanja stečajne mase u iznosu od 1.662.582,50 dinara, dok za nekretnine, postrojenja, opremu i biološka sredstva piše da nema neunovčene imovine.
Drugim rečima, prema dokumentu, od nekadašnjeg proizvodnog sistema u stečajnoj masi više nema neprodate nepokretne i opreme koja bi mogla da se unovči. Preostala vrednost je uglavnom novac na računu i potraživanja koja tek treba naplatiti.
Ipak, novac na računu nije isto što i novac koji odmah može da se podeli poveriocima. U izveštaju se navodi rezerva od 3,11 miliona dinara za neisplaćenu nagradu stečajnog upravnika i buduće troškove postupka. Dodatnih 4,10 miliona dinara rezervisano je za poverioce trećeg reda koji nisu dostavili instrukcije za uplatu.
Novac je ulazio, ali nije sav završio kod poverilaca
Finansijski pregled za period od 17. decembra 2015. do 31. avgusta 2026. godine prikazuje ukupne prilive od oko 507,37 miliona dinara. U tom pregledu kao najveće stavke navedeni su prihodi od unovčenja imovine, poslovni prihodi — uključujući zakup i naplatu potraživanja — i ostali prihodi, među kojima su kamate i uplaćeni depoziti.
U istom periodu evidentirani su odlivi od oko 492,8 miliona dinara. Među stavkama koje se pojavljuju u izveštaju su troškovi stečajnog postupka, obaveze stečajne mase, povraćaj depozita, isplate obezbeđenim poveriocima, porez na dodatu vrednost, troškovi električne energije, komunalnih usluga i pravnog zastupanja.
Puno toga, međutim, iz izveštaja ne može da se zaključi, pa bi odgovor na vaćna pitanja, mogap doneti novi izveštaj stečajnog upravnika.
S. Stojiljković
