„Da li je moguće da je bilo ovako lako“, u čudu se pitala cela nacija. Potom je za neke počelo slavlje, u početku u grču, a potom sve glasnije i radosnije. Drugi su utihnuli i sa nevericom otišli na spavanje. Jutro će ogoliti istinu: ni sumnjičavost ni knedle u grlu nisu posledica slučajnosti.
Taman kad su mnogi, još ne verujući svojim ušima, skontavši da se izborna noć završila, pomislili da je Vučić, računajući da je izgubio izbore, odlučio da svima prekrati muke i prizna poraz, iz njega je progovorila ogoljena radikalština. Ovaj potez, na koji je, smatraju neki, bio prinuđen zbog spoljnih uticaja, obrazložen je jednom staloženo izgovorenom rečenicom. A već u sledećoj, ono što slušamo proteklih godina: pobedićemo, okupatori, obojena revolucija…
I već tu se videlo da se ispod ukrasnog papira ne mora nužno nalaziti nešto prijatno.
Samo u tih nekoliko minuta smešteni su politička korektnost i fer-plej. Onda: bićemo opozicija, pa ćemo opstruirati, pa ćemo blokirati i raditi sve ono što će Skupštini otežati rad.
Većina režimskih medija i gotovo svi glasači SNS-a još uvek ne mogu da procesuiraju ono što se događa. RTS u izbornoj noći, dok Komisija još obrađuje materijal sa biračkih mesta, pušta film. Ostali presabiraju u glavi svoje pozicije, glasači – što naćeflijani od sreće i slavlja, što od muke i razočaranja – odlaze na spavanje.
Ali ne i on.
Propagandna mašinerija se pokreće.
Šta bismo mogli da ubacimo? Recimo, jedan upad na Informer, čisto da iskoristimo gnev građana, među koje smo infiltrirali nekoliko naših. Neka budu glasni, neka prete, mogu nešto i da polome (nije loše za ukupan dojam) i obavezno da kao sledeće mete označe Pink i RTS.
A sutra ćemo da ih optužimo za „krvoločan napad na novinare, nikada viđeno nasilje u Srbiji, pokušaj ubistva Dragana J. Vučićevića“, a sve to u živom prenosu.
Policiju ćemo da prozivamo za nereagovanje i ulizivanje novoj vlasti, institucije da ne rade svoj posao i sve ćemo to ponavljati više stotina puta, dok i poslednjeg vernog gledaoca pomenutih televizija ne ubedimo u krvožednost, osvetoljubivost i ustaške manire blokadera, pardon, studenata.
Dotle će se i sluđeni članovi, simpatizeri i botovi već probuditi, pa ćemo početi sa spinovanjem: da se bliži katastrofa, da Srbija nestaje, da neće biti penzija i plata, a mogu i sami da dodaju nešto iz repertoara strahota koje će zadesiti ovu jadnu zemlju u kojoj više nije na vlasti SNS.
I svi se rado i sa suzama radosnicama prihvatiše posla.
Naravno da će to da radi. Pa, on nikada nije, niti zna da radi išta drugo. Da neće možda da bude konstruktivna opozicija? Nema on taj čip u materijalu.
I mnogo brže nego po početku studentskih, pardon, blokaderskih protesta, resetovao se i spreman je za dejstvo. Za postavljanje klipova u točkove, pražnjenje baterija i rezervoara, bušenje guma. Uostalom, to je i najavio, u trećoj rečenici posle priznanja poraza na izborima.
Nemojte misliti da neće.
Sve dok i u jednoj instituciji ima ijednog poslušnika, neće to biti ni tako teško ostvarivo.
A tek nam slede predsednički i, što je još važnije, lokalni i pokrajinski izbori.
Zver je samo nakratko zaspala, a buđenje je počelo. Živi bili, pa videli.
P.S. A što se tiče RTS-a, izvinjavajte se svojoj mami.
Privatnici ce preci na strani studenata ,zasto? Pa da ponude nesto ..stara fora.