Pre dve decenije je Mark Zakerberg imao ideju – a do danas se njome basnoslovno obogatio. Sve je više kritika na račun Fejsbuka i drugih mreža. Od toga da narušavaju mentalno zdravlje do manipulisanja čitavim društvima.
Fejsbuk slavi 20 godina postojanja. To je najveća svetska društvena mreža. Više od tri milijarde ljudi je aktivno na ovoj stranici barem jednom mesečno. Dakle, više od trećine svetske populacije.
Ali, osnivaču Fejsbuka Marku Zakerbergu je slavlje pomračeno. Samo nekoliko dana pre godišnjice, Zakerberg je suočen sa drastičnom kritikom na saslušanju u američkom Senatu.
„Krv je na vašim rukama“, vikao je republikanski senator Lindzi Grejem. „Imate proizvod koji ubija ljude.“
Tema saslušanja bile su manjkavosti u zaštiti dece i mladih na velikim internet platformama. „Vaše dizajnerske odluke, propusti u odgovarajućem ulaganju u bezbednost, vaše stalne težnje ka profitu umesto osnovne bezbednosti dovode našu decu i unučad u opasnost“, rekao je demokrata Dik Darbin, vođa većine u Senatu SAD.
Opasnost za decu i omladinu
O opasnosti društvenih medija se sada naširoko raspravlja. U Sjedinjenim Državama smatraju ih suodgovornim za krizu mentalnog zdravlja mladih.
Vivek Marti, direktor javne zdravstvene službe, objavio je u maju prošle godine posebnu preporuku za društvene mreže. On upozorava da postoji „mnogo znakova koji ukazuju da društvene mreže mogu ozbiljno narušiti mentalno zdravlje i dobrobit dece i mladih“.
Nemački psiholog i istraživač rizika Gerd Gigerencer podvlači to u razgovoru za Dojče vele. „Neke studije pokazuju da su neizvesnost, nedostatak samopoštovanja, depresija i čak razmišljanje o samoubistvu porasli“, ističe Gigerencer.
Među tim znakovima u SAD može se ubrojati porast stope samoubistava među osobama u dobi od 10 do 25 godina. U protekloj deceniji, od 2011. do 2021. godine, povećala se za 60 posto.
Nadajući se boljem početku
Međutim, Fejsbuk je počeo prilično bezopasno. Kao društvena mreža gde ste brzo mogli pronaći školske drugare, deliti fotografije s odmora i biti u toku s onim što vaš krug prijatelja trenutno radi.
„Na početku se Fejsbuk nadao da će povezivanjem ljudi učiniti svet boljim“, priseća se berlinski medijski stručnjak Martin Emer početaka Fejsbuka.
Kao na primer kod promena u arapskom svetu tokom Arapskog proleća 2011. godine koje su u početku bile obeležene velikim nadama. Zbog uloge mreže u organizaciji demonstracija i otpora, ponekad su ih nazivali Fejsbuk-revolucijama.
Fejsbuk, u tandemu s brzim razvojem pametnih telefona, pružao je na zadovoljenje drevne ljudske potrebe. „Čovek je društveno biće“, objašnjava Emer. „I tako su te platforme stvorile nešto što nijedan drugi medij pre toga nije.“
Između osnaživanja i nemoći
Međutim, društvene mreže, koliko god to izgledalo „džabe“, imaju svoju cenu. A korisnici plaćaju dvostruko: podacima i pažnjom.
Pažnja je cenjena roba. Oglašivači su spremni da je plate. Posebno ako se poruke mogu dovesti do potencijalnih kupaca zahvaljujući preciznim profilima ličnosti.
Zbog toga operateri platformi prikupljaju što više podataka od svojih korisnika a svaki „lajk“ im pruža još jedan podatak. Sa detaljnim znanjem o interesima, sklonostima i antipatijama korisnika, za njih se prave sadržaji koji ih zadržavaju na platformi što duže.
Dugo se ignorisalo šta to čini od društva i pojedinaca. Rastuća polarizacija društva, sve surovija politička rasprava, širenje najluđih teorija zavere – sve se to dovodi u vezu s Fejsbukom i sličnim platformama.
Psiholog Gigerencer poredi mreže s kafićem u kojem besplatno dobijate kafu. „Svi odlaze tamo, sreću svoje prijatelje a ne moraju ništa da plate. Ali, u stolovima su bubice za prisluškivanje, a na zidovima video kamere koje sve snimaju i informacije zatim prosleđuju trećim licima. Kafić je takođe pun onih koji vas stalno nešto prekidaju i nude vam posebno za vas prilagođenu robu.“
Pravi korisnici, objašnjava Gigerencer, nisu oni koji piju kafu. Ne, to su ovi koji vas prekidaju i koji vam plaćaju kafu.
A oni takođe mogu imati i političke interese. Tako su 2016. godine počele optužbe protiv Rusije da je koristila Fejsbuk kako bi uticala na ishod predsedničkih izbora.
Dve godine kasnije, Fejsbuk je bio umešan u skandal oko Kembridž analitike. Kompanija je, uglavnom bez znanja korisnika, analizirala podatke s oko pedeset miliona profila. I tokom američkih izbora 2020. godine, grupa na Fejsbuku Stop the Steal (Zaustavite krađu) igrala je ključnu ulogu u legendi koju je Donald Tramp širio o navodno ukradenim izborima.
Godina rekordnih izbora
Ova 2024. godina je istorijska po tome koliko ljudi ide da glasa – na birališta ide više od polovine svetske populacije. Na primer, u Indiji i Indoneziji, EU, Pakistanu, Rusiji i SAD.
Američki informatičar i kritičar društvenih medija Džeron Lanijer je zabrinut: „Biće sve više teških laži pomoću veštačke inteligencije i drugih novih primenjenih tehnologija za manipulaciju ljudima. I mislim da mnogi ljudi neće biti pripremljeni“, kaže on za DW.
Politika se izgleda osvestila i pokušava da sustigne tehnološke divove. Pre dve godine je Evropska unija donela Zakon o digitalnim uslugama. Cilj je da se ilegalni sadržaji brže uklanjaju, poput govora mržnje. Istovremeno, trebao bi bolje zaštititi osnovna prava korisnika – uključujući slobodu govora.
Takođe, istraživači bi trebalo da konačno dobiju pristup podacima internet divova. Berlinski istraživač društvenih mreža Filip Lorenc-Špren se raduje: „Nešto se događa na polju transparentnosti, da konačno možemo malo otvoriti tu crnu kutiju i videti kako ta mašinerija funkcioniše.“
Kako god bilo, društvene mreže su visoko profitabilne. Matična kompanija Fejsbuka, Meta, kojoj pripadaju i Instagram i VocEp, zaradila je toliko novca od oglašavanja u poslednjem kvartalu 2023. godine da je odlučila da povodom 20. godišnjice prvi put isplati dividende svojim deoničarima. Barem će oni imati razloga za slavlje.
Prepametni Dojĉe Vele. Uredniçe, nije Vam ovo trebalo, jer ovde dolaze uglavnom misleći ljudi i pokoja budala.